Bolesti digestivnog trakta kod svinja predstavljaju jedan od najvećih izazova u svinjarstvu, posebno u fazi prasenja i zalučivanja prasića. Jedan od najčešćih i najopasnijih uzročnika stomačnih oboljenja je bakterija ešerihija koli (E. coli), koja se prirodno nalazi u crevima životinja, ali neki njeni sojevi mogu da izazovu ozbiljna oboljenja sa visokom stopom smrtnosti, posebno kod prasadi. Najčešće se javlja u farmski uslovima uzgoja svinja gde može da poprimi velike razmere i izazove ogromnu ekonomsku štetu.
Ešerihija koli je gram-negativna bakterija koja, u svom nepatogenom obliku, nalazi u digestivnom traktu. Međutim, određeni sojevi koji proizvode toksine ili imaju specifične adhezivne faktore mogu izazvati teške oblike bolesti poznate pod zajedničkim imenom kolibakterioze.
Najčešći oblici infekcije kod svinja su:
- neonatalna dijareja – javlja se kod tek rođene prasadi starosti najviše do sedam dana
- zalučene prasadi – neposredno nakon odbijanja od sise kad počnu da uzimaju koncentrat i drugu vrstu hrane
Kada su u pitanju odrasle svinje one retko razvijaju teške oblike bolesti. Kod njih se infekcije E. coli obično manifestuju kao blage prolivne epizode, smanjen apetit ili produkcija mleka kod krmača posle prasenja. Ipak, indirektno, bolest odraslih može uticati na zdravlje potomstva, što je posebno važno u velikim proizvodnim sistemima. Ova infekcija se prenosi prvenstveno oralno-fekalnim putem, što znači da prasad unose bakteriju u organizam preko kontaminirane hrane, vode ili preko lizanja površina (pod, zidovi, korita) koje su kontaminirane fecesom zaraženih životinja. Krmače mogu biti nosioci patogenih sojeva i preneti ih mladuncima prilikom sisanja (ako su sise kontaminirane) i ležanjalj u prljavom okruženju. Takođe, zarazu mogu prenositi i ljudi preko inficiranih čizama, ruku, alata ili hranilišta. Prasad su podložnija ovoj infekciji zato što imaju nerazvijen imuni sistem, crevna flora se tek formira ili ako ne dobiju dovoljno kolostruma, pa nemaju zaštitna antitela.
Kada su u pitanju prasad simptomi mogu da variraju od blagih do fatalnih. Najčešći znakovi bolesti su.
- vodenasta dijareja
- gubitak apetita
- letargija
- brza dehidracija
- zakržljalost i slab rast
Edemska bolest, koju uzrokuju shiga-toksigeni sojevi E. coli, često se javlja bez prisustva proliva, a manifestuje se otokom lica, neurološkim poremećajima i često iznenadnom smrću prasadi u dobrom opštem stanju.
Tačna dijagnoza zahteva laboratorijsku potvrdu koja se postavlja na osnovu kliničke slike, uzorkovanja fekalnog materijala ili crevnog sadržaja, i identifikacije patogenih sojeva E. coli u laboratoriji.
Kad je u pitanju lečenje brza reakcija je od ključnog značaja. Već pri prvim znacima dijareje, neophodna je primena rastvora za oralnu rehidrataciju, uz moguću parenteralnu primenu elektrolita kod jače dehidriranih životinja. Antibiotici se mogu koristiti, ali isključivo uz test osetljivosti i preporuku veterinara. Uz terapiju, higijena i upravljanje boksovima su od presudne važnosti za zaustavljanje širenja infekcije. U praksi se pokazalo da i najbolji antibiotici ne mogu kompenzovati loše i nehigijenske uslove u kojima se drže životinje.
Smrtnost kod prasadi može dostići alarmantne nivoe. Kod neonatalne dijareje, ona se kreće između 20 i 50 odsto, a kod edemske bolesti čak i do 70 odsto u slučaju da ne postoji rana intervencija. Nasuprot tome, kod dobro organizovanih farmi sa redovnom vakcinacijom krmača i dobrim higijenskim režimom, smrtnost se može svesti na manje od pet odsto. Faktori koji najviše utiču na stopu smrtnosti su: virulentnost soja E. coli, količina primljenog kolostruma, uslovi smeštaja, prisustvo drugih infekcija i vreme reagovanja. Najdelotvornija mera u borbi protiv infekcija ešerihijom kloi je vakcinacija krmača pre prasenja, čime se obezbeđuje da prasad dobiju antitela preko kolostruma. Osim toga, dodatak probiotika i organskih kiselina u ishrani, pravilno upravljanje odbijanjem, kao i biosigurnosne mere, mogu u velikoj meri smanjiti rizik.
Kad je u pitanju prevencija higijena u oborima je ključna ne samo za ovu već i druge bolesti svinja. Redovno pranje i dezinfekcija objekata, sušenje prostora pre useljavanja nove grupe prasadi, odvajanje starosnih kategorija životinja drastično se umanjuju mogućnost pojave oboljenja. Dezinfekcija mora biti sistematska: uklanjanje organskih ostataka, pranje toplom vodom, sušenje i tek onda primena odgovarajućeg dezinfekcionog sredstva. Vlažna, prljava i hladna sredina pogoduje razvoju i opstanku patogenih bakterija.
