Sava Kompalić, agronom iz Deronja, predstavlja primer mladog poljoprivrednika koji uspešno spaja tradiciju i savremene standarde u proizvodnji. Pored diplome inženjera poljoprivrede, Sava je aktivan proizvođač i nosilac poljoprivrednog gazdinstva koje se već generacijama bavi poljoprivredom.

„Svi u mojoj porodici – od pradede do mene – bavili su se poljoprivredom. To je nešto što volim, čime se bavim i u čemu vidim svoju budućnost“, kaže on.

U selu Deronje poljoprivrednici na preko 200 hektara uzgajaju najslađe lubenice u regionu, Porodično gazdinstvo Kompalića već godinama uspešno proizvodi lubenice.

Deronje je poznato po ranim sortama lubenica koje prve stižu na pijace u Srbiji.

Njegovo gazdinstvo je specifično po tome što obuhvata sve tri osnovne grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo i povrtarstvo. Takav sistem, kako ističe, omogućava zatvoreni krug proizvodnje – od stočne hrane, preko đubriva, do krajnjih proizvoda.

Izazovi i podsticaji u stočarstvu

Stočarska proizvodnja zasnovana je na uzgoju muznih krava, a posebno je važno što deo mleka prerađuju u sireve, koji se zatim prodaju na pijacama, po porudžbini restoranima, kafićima i prodavnicama zdrave hrane. Osim toga, odgajaju i telad i junice za dalju prodaju.

„Stočarstvo je u krizi, kao i ceo poljoprivredni sektor, ali bez državne podrške i subvencija – kao što su podsticaji za  prvotelke,i mleko– nema opstanka“, kaže Sava, i dodaje:

Krave nam daju između 25 i 30 litara mleka, u proseku. A sve zavisi od ishrane. Mi se trudimo da hrana bude kvalitetna, da daju više mleka.

Povrtarstvo po najvišim standardima

Posebnu pažnju posvetili su proizvodnji lubenica. Ove godine će zauzeti čak 11 hektara, uz primenu novih tehnologija i više sorti. Proizvodnja je organizovana tako da lubenice sazrevaju u kontinuitetu – od juna do septembra – što im omogućava stabilno snabdevanje tržišta.

„Ušli smo u sistem GlobalG.A.P. standarda i pratimo sve zahteve tržišta. To nam otvara vrata ka marketima i potencijalnom izvozu u Evropsku uniju“, objašnjava Sava.

Naš sagovornik Sava priznaje da taj deo i više voli, te mu se ozbiljno posvetio.. Kompalići su jedni od retkih bostandžija koji sami kaleme, što ima niz prednosti, ali i mana u smislu većeg obima posla.

Ratarstvo i potreba za reformom

Ratarska proizvodnja obuhvata klasične kulture: pšenicu, kukuruz i soju. Ipak, česte suše i nestabilne klimatske prilike stavljaju ovaj sektor pod veliki pritisak. Savin zaključak je jasan:

„Poljoprivrednici moraju da se udružuju, naročito mali proizvođači. Samo tako možemo pratiti zahteve tržišta, prerađivati proizvode i biti konkurentni.“

Iako svestan svih teškoća, Sava ne odustaje od svoje vizije:

„Jeste teško, ali u poljoprivredi vidim svoju perspektivu. Samo uz saradnju sa Ministarstvom i udruživanje mladih poljoprivrednika možemo stvoriti održiv i uspešan sistem.“

U italijanskom gradu Riminiju održan  se Sajam voćarstva i povrtarstva, na kome delegaciju Srbije činili su predstavnici udruženja „Poljoprivrednici nove generacije“ iz Novog Sada, a među njima i naš sagovornik.  Ovaj najveći sajam te vrste u Italiji okupio je više od 1.400 izlagača iz 40 zemalja sveta.

Proizvođači voća i povrća u svetu dobro su razradili sistem prerade. Pokazao je to i ovogodišnji Sajam „Makfrut“ u Riminiju, gde su centralno mesto imale pakerice i druge mašine koje osnovnom proizvodu daju dodatu vrednost. To je nešto što su i posetioca Sajma iz Srbije primetili kao osnovnu razliku između naše i svetske proizvodnje.

Sava kaže: „Kod nas u Srbiji se prodaje sve. Sirov, gotov proizvod gde se gubi, gde poljoprivrednici najviše i gube. Treba da se stavi akcenat na to da se naši proizvodi prerađuju i da se ide u preradu tih proizvoda, jer tu je to gde se očekuje neka dobit.“

Kod svežeg voća i povrća prvo se gleda kvalitet, a potom i da su svi plodovi jednake veličine i težine. To smanjuje troškove, a sa druge strane se tržištu nude manja pakovanja za višu cenu.