Tokom trećeg dana 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, održana je i  Konferencija pod nazivom „Stanje i perspektive zadrugarstva u regionu u Međunarodnoj godini zadruga“ održana  u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine.

S’ obzirom na to da je međunarodna tema 2025. godine zadrugarstvo Novosadski sajam je, kao organizator  prepoznao značaj ove teme za naše poljoprivrednike.

Svoja iskustva iz združnog sektora preneli su Rajko Kaluga, predsednik Zadružnog saveza Republike Srpske, Dragi Pamukov, predsednik Makedonske asocijacije zemljoradničkih zadruga i Božo Volić, predsednik Hrvatskog poljoprivrednog zadružnog saveza.

U Vojvodini je osnovana treća zadruga u svetu i zbog toga se Srbija svrstava u red zemlja sa najdužom tradicijom ovog načina udruživanja. Još je važnije što se zadrugarstvo kod nas održalo skoro 180 godina što govori o vitalnosti ovog načina organizovanja.

-Smatramo da je slogan „Zadruge grade bolji svet“ već zaslužen u smislu prepoznavanja zadružnog sektora i razvoj poljoprivrede i drugih delatnosti. Našem zadrugarstvu potrebna je veća podrška države, ne samo kroz podsticajne mere već kroz prepozavanje njegovog značaja i uloge kroz različite razvojne politike. Tu se misli na zapošljavanje, podsticaje u samoj poljoprivredi, pa preko poreskih podsticaja i drugih načina koji bi unapredili ovaj oblik organizovanja, rekla je mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV.

Po njenim rečima, s’ druge strane potrebno je i podizanje svesti i znanja o zadrugarstvu. Koliko jedna zadruga može učiniti za poljoprivrednike najbolje znaju oni koji su članovi zadruga. Mnogi od njih danas verovatno ne bi bili u tržišnoj proizvodnji da u teškim godinama nisu imali zadružnu podršku.

-Zadrugarstvo je recept za uspeh malih poljoprivrednih gazdinstava u tržišnoj ekonomiji, poručila je predsednica ZSV.

Naučiti da se primarnom proizvodu da dodata vrednost

Florentin Bercu, generalni je direktor UNCSV i potpredsednik COGECA. Na ovu konferenciju došao je sa kolegama zadrugarima iz Rumunije i COGECA, organizacije koja okuplja veliki broj zadrugara.

Bercu je govorio je o trenutnom stanju i perspektivama zadrugarstva našeg regiona.

-Cilj našeg dolaska je razgovor o tome kako možemo jedni drugima da damo veću podršku, da imamo više zajedničih projekata nego što je to do sada bio slučaj, rekao je on.

Naglasio je da između zadrugarstva u Rumuniji i Srbiji postoje velike sličnosti i zbog toga jedni drugima možemo mnogo da pomognemi ali i da učimo zajedno, kao i da se zajednički potrudiomo da premostimo jaz koji postoji između našeg i zapadnoevropskog zadrugarstva.

-Pre svega, treba na nučimo kako da napravimo dodatnu vrednost na primarnu poljoprivrednu proizvodnju kako bi poljoprivrednici zaradili više, glasi njegova poruka.

Za Italiju slovi da je zemlja sa njarazvijenijim i najkvalitetnijim načinima uduživanja u, kako to Italijani kažu, kooperative. S’ obzirom na činjenicu da je ova zemlja Strateški partner 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, Italijanska agencija za spoljnu trgovinu ITA/ICE u Beogradu, portuila se da svoja iskustva prenesu i predstavnici dve zadruge sa tradiciom dužom od 120 godina.

Kako je rekao Antonio Ventreska, direktor beogradskog predstavništva ITA/ICE Italija je, zbog toga što su UN 2025. proglasile za Međunarodnu godinu zadruga, želela da prida važnost saradnji sa Srbijom i u ovoj oblasti.

-Realna sardnja isključivo se odvija razmenom, u ovom slučaju, želimo da ukažemo na metode udruživanja u, kako mi to kažemo kooperative. Mi smo već povezali poljoprivrednike iz Srbije i zadruge čiji predstavnici će govoriti i tokom dva seminara. Reč je zadruzi koja je veoma značajna ne samo u Italiji jer svoje iskustvo prenosi i u EU, a sada i u Srbiju. Mi kao agencija samo smo želeli da dodatno pospešimo saradnju u poljoprivredi naših zemalja kako bi i ovde došlo do modernizacije poljoprivrede, rekao je Ventreska.

Agrarni konzorcijum u Raveni predstavlja jednu od najvažnijih kooperativa u Italiji. Okuplja više 600 članova i ima 15 distributivnih cenatara, pružajući poljoprivrednicima pristup svim neophodnim resursima.

-U našoj zadruzi poljoprivrivrednik može da pronađe apsolutno sve što mu je potrebno kako bi održao, unapredio i na najbolji način komercijalizovao svoju proizvodnju. Posedujemo i 14 skladišta za  žitarice čime osiguravamo stabilnost tržišta i sigurnost otkupa proizvoda. Svaki poljoprivrednik se kao član zadruge oseća sigurno i zaštićeno jer na taj način ima garantovan prihod i mogućnost strateškog planiranja proizvodnje. U svakom trenutku može da dobije  savet kako i koju kulturu da uzgaja, a svoje proizvode može da isporuči zadruzi, što mu omogućava finansijsku stabilnost, naglasio je Điordano Gori iz Agrarnog konzorcijuma u Raveni.

Kooperativa Cab Campiano obrađuje 2.000 hektara zemljišta, a proizvodnja je prilično diversifikovana.

-Ozime kulture, pšenica, durum pšenica i ječam, zauzimaju 36% našeg obradivog zemljišta. 20% zemljišta koristimo za uzgoj lucerke, koja se dehidrira i koristi za proizvodnju stočne hrane. Na 30% površina zasnivamo semensku proizvodnju. Proizvodimo i šećerne repu i suncokret visokog oleinskog sadržaja za proizvodnju ulja, kao i cveklu za semensku proizvodnju. U proizvodnoj strukturi su zastupljene i povratske kulture poput paradajza. A jedan procenat pripada voćnjacima odnosno jabuci i breskvi, jedan procenat zauzima vinograd, u kojem uzgajamo grožđe za proizvodnju belog vina, objasnio je direktorom ove zadruge Klaudijo Masoti.