Trešnje se uglavnom koriste u svežem stanju za jelo, veoma malim delom se koriste za proizvodnju trešnjevače. Međutim ukoliko se se primeni tehnološki postupak za preradu u rakiju, savet je da se koriste sorte sa sitnim plodovima koji su posebno bogati u pogledu sadržaja šećera i arome.

Trešnjevača je voćna rakija dobijena destilacijom fermentisanog kljuka svežih plodovatrešanja ili šire trešanja. Destilacija se obavlja najdalje četiri nedelje nakon završenog alkoholnog vrenja. Ako je kljuk predhodno bio zakišeljen, destilacija se može obaviti i posle nekoliko meseci. Mekane sorte trešanja, sa tankom pokožicom, na vrenje se mogu stavljati bez predhodnog dezintegrisanja, takođe nije obavezno odvajanje koštica. Važno je samo odvojiti peteljke i lišće, kako rakija ne bi poprimila miris na travu. Trebalo bi da sud ne bude potpunozatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris. U toku vrenja trebalo bi obezbediti temperaturu oko 20 S, čak i nižu. Da bi se ovo postiglo pri višim spoljnim temperaturama, preporučljivo je da sudovi za alkoholno vrenje budu manjih zapremina.

Kada se završi vrenje, potrebno je što pre obaviti destilaciju, pogotovo ukoliko nisu odvojene koštice. U slučaju da se ovaj uslov ne može ispuniti, savetuje se da se prevreli kljuk čuva u punim sudovima, bez bez prisustva vazduha. Destilacija je dvostruka uz odvajanje, a finalizacija arome je za dva do tri meseca odležavanja. Dvokratnom destilacijom dobijena trešnjevača stavlja se na odležavanje u sudove koji ne otpuštaju boju, među kojima su i bačve od belog jasena. Važno je napomenuti da je vreme odležavanja najmanje jedna godina, a idealno bi bilo i preko tri godine. Ono što je razlikuje od većina rakija, jeste činjenica da za odležavanjetraži mesta koja imaju promene temperature tokom godine. Trebalo bi da sud ne bude potpuno zatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris. Prisustvo kiseonika je poželjno tokom odležavanja.