Gotovo celu deceniju porodica Eror u ataru sremskog sela Rivice svoje njive koristi za postavljanje ogleda na kojima se predstavlja sortiment strnih žita. Jesenas je pšenica na oglednom polju posejana na 13 hektara.

Po rečima Gorana Erora, mladog poljoprivrednika ali i visprenog agrarnog novinara cilj je da se pokaže da je svake godine neophodno u proizvodnju uvesti po neku novu sortu.

– Razlog za to su pre svega klimatski uslovi, često smo izloženi raznoraznim nepovoljnim situacijama, a ogledi nam pomažu i da vidimo kako se sa razvojem genetike može doći do povećanja prinosa, rekao je Eror.

Ovaj poljoprivrednik se iskreno nada da može dostići prinos između 9 i 10 tona po hektaru, s obzirom na to da je pšenica na današni dan još uvek zelena, malo podgorela dole, ali klas je zelen, kao i zastavičar, tako da sigurno još 2 nedelje neće imati kombajn na parcelama.

U postizanju visokih prinosa genetika učestvuje sa 50%

-Nedavno sam čuo na jednom skupu da je poljoprivredna proizvodnja zbir genetike i agronomije. Tako da, kada imate dobru genetiku, kada primenite punu agrotehniku, onda definitivno rezultat ne može izostati, a samim tim mi smo tu da proizvedemo što je više moguće po jedinice površine, nismo tu da određujemo cenu, cena će biti onakva kakva je, ali  naš zadatak je da povećamo maksimalno prinos u datim okolnostima, objasnio je naš domaćin.

A koliko je genetika važna za postizanje visokih prinosa u aktuelnim klimatskim uslovima pitali smo genetičara prof. dr Vladana Pešića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. On objašnjava da u postizanju visokih prinosa genetika učestvuje sa 50%, agrotehnika sa svim merama nege 30% i do 20 % učestvuju klimatsko-zemljišni faktori.

-Demonstracija ovog odgleda ide u prilog tome da inovacije koje prvenstveno dolaze sa aspekta genetike i opomenjivanja daju i izbacaju nove trendove za dalji razvoj poljoprivrede.To znači veći prinosi, bolji kvalitet useva i ono što je najvažnije, očekuje se da u perspektivi te inovacije daju i dobar kvalitet proizvoda od datih kultura. Ako govorimo o metodama klasične genetike i oplemenjivanja pšenice, prvenstveno se ide na polupatuljaste i patuljaste sorte sa delimično dužim klasom, većim brojem klasaka, a najvažnije je da zrno bude zadovljavajućeg kvaliteta, to jest odnos glijadina i glutamina u korist dobrih pekarskih kvaliteta, objasnio je Pešić.

Na ogledu SavaCoop-a i nove sorte visokog genetskog potencijala

Na parceli Gorana Erora ogled je postavio SavaCoop, a organizacija Sremskog dana polja, postala je, kako je rekao Marko Pen iz stručne službe ove kompanije, prepoznatljiva.

Inače, SavaCoop svake godine oglede postavlja na njivama više od 20 proizvođača na raznim terenima.

– Ovde imamo 2 sorte iz semenske kuće KWS –  Ultim i Rhum, jednu sortu iz semenske kuće Limagrain sortu – LG Ascona i 2 sorte iz francuske semenske kuće TOPSid – Melvil i Ormeeson. Poslednje dve sorte su prvi put kod nas u ogledima. Po navedenim karakteristikama, one su sjajne. Ali, ipak bih sačekao da prođe kombajn i dodatna analiza u našem doradnom centru u Srbobranu. Tek onda bih mogao nešto više da kažem o njima. A što tiče sorte Limagrian Askona, to je jedna genetska novina,  sigurno najvećeg kvaliteta Limagrian genetike. Ona, uz dobru agrotehniku daje protein preko 13 odsto što automatski znači veći kvalitet zrna. Našim proizvodjajačima može da donese veći prihod. Sorte Ultim i Rhum imaju veliki potencijal i mogu da daju rod veći od 10 tona po hektaru, objasnio je Pen.

Dosta dugo se, uoči svake žetve pšenice, priča se da će proizvođaći hlebno zrno da prodaju po kvalitetu što automatski znači i po većoj ceni.

-To je  nešto čemu stremimo, da proizvodimo pšenice koji su kvalitetnijih zrna. Da bi to proizveli, moramo da istaknemo agrotehniku i da uvodimo nove i savremene genetike. Očekujemo da će ove godine biti dobar prinos i da će kvalitet pšenice biti više nego prethodnih godina, rekao je naš sagovornik.

Po njegovim rečima, kada se govori o zaštiti useva, naši proizvođači i dalje se odlučuju za dva tretmana. Uglavnom, negde se taj jedan tretman izgubi. Agrocoop insistira na tri tretmana. Taj međutretman takođe je jako važan.

Na pitanje koliki prinos pšenice se očakuje ove godine, Pen je rekao da je to nezahvalno prognozirati ali da ipak očekuje rod veči od 4 tone po katastarskom jutru.

Eror: Naša očekivanja opravdala bi cena od 27 dinara sa PDV-om

Pšenica se u svakoj poljoprivrednoj zemlji smatra strateškim proizvodom koji doprinosi njenoj prehrambenoj sigurnosti. Sem toga, nezamenljiv je usev za pravilno postavljanje plodoreda.

Upravo zbog njenog značaja i poljoprivrednicima bi trebala da donese zaradu umesto da se samo priča o proizvođačkoj ceni i pozitivnoj nuli posebno jer se u nju, zbog postizanja zadovoljavajućih prinosa i kvaliteta zrna, sve više ulaže.

Koja cena pokriva troškove proizvodnje i poljoprivrednicima donosi zaradu, pitali smo Gorana Erora, domaćina Sremskog dana polja.

-Mislim da bi cena koja bi u ovom trnutku opravdala naše očekivanje bila nekih 27 dinara sa PDV-om za kilogram pšenice. Na toj ceni definitivno bismo se uklopili. Ovo što sad trnutno čujemo, nekih 18-19 dinara po kilogramu, to je stvarno malo, rekao je Eror.

U njegovom gazdinstvu svi se slažu da pšenicu ne prodaju odmah nakon žetve, a sve ono što budu mogli da sačuvaju ostaviće na lageru.

-Mislim da je i savet stručnjaka, de jednu trećinu treba prodati odmah u žetvi, trećinu prodati do kraja godine, i sa trećinom se “kockati”, svakako dobar model kog ćemo se i mi ove godine pridržavati, rekao je Eror.

 

Procenat humusa sve manji na sremskim njivama

A da bi se na pšenici zaista zaradilo sem izbora sortimenta i primene pune agritehnike neophodno je voditi računa i o zdravlju zemljišta. To nam je potvrdio i naš domaćin.

-Moram da naglasim da smo radeći analize zemljišta poslednih nekoliko godina videli da nam drastično opada procenat humusa. Konkretno, kada smo počeli da obrađujemo ovu parcelu, humus je bio 2,3. Poslednje analize, rađene jesenas, pokazale su da nam je humus 1,7 procenata. Dakle, to je značajan pad procenta humusa i mislim da je to pitanje o kome mi poljoprirodnici, moramo i te kako razmišliti u budućnosti, poručio je Goran Eror.

Jedan od načina jeste, svakako, korišnjenje stanjaka. Ova porodica to radi ali, nema dovoljan broj grla stoke da bi mogla sve parcele da nađubri stajnjakom.

– Mislim da je pitanje i za Ministarstvo poljoprirode, i za stručnu javnost: Kako da u budućnosti zadržimo procenat humusa, barem na ovom nivou, na kojem smo sada? U zavisnosti od promena klimatskih okolnosti, definitivno ćemo razmišljati o nekom vidu regenerativne poljoprirode, ne na svim parcelama, na određenom broju parcela, to je ono što radi ceo svet, rekao je ovaj mladi poljoprivrednik.

On je naglasio da je evidentno da je veliki broj poljoprirodnika u Evropi odlučan da u potpunosti pređe na regenerativnu poljoprivrednu proizvodnju.

-Mislimo da to daje rezultate. Svakako ćemo primenjivati principe regenerativne poljoprirode na nekim našim parcelama, poruka je Gorana Erora.