U svetu ukrasnog bilja i cveća klematis (lat. Clematis), zauzima posebno mesto. Svojom vitkom formom, bogatim cvetovima i sposobnošću da se penje ka suncu, ova biljka unosi eleganciju i dinamiku u svaku baštu ili na terasu. Iako izgleda otmeno i pomalo razmaženo, uz odgovarajuću negu, klematis je iznenađujuće izdržljiva biljka koja može da živi više od 20 godina.
Klematis, koji je u našem narodu poznat i pod imenom ljutić, kao divlja biljka u prirodi raste širom sveta od Evrope do Japana i Severne Amerike. Mnogi kultivisani hibridi potiču iz Kine i Japana, gde se vekovima gaji kao ukrasna biljka. U japanskoj kulturi simboliše harmoniju sa prirodom i unutrašnji mir, dok se u viktorijanskom „jeziku cveća“ povezuje sa inteligencijom, duhovnim uzdizanjem i vernošću idealima. Smatra se zaštitnikom putnika zato što često raste uz puteve i pruge.
Klematis se najčešće sadi u bašti, ali se vrlo uspešno može uzgajati i u saksiji ili žardinjeri na terasi. U tom slučaju, važno je obezbediti dovoljno veliku posudu (minimum 15–20 litara), dobru drenažu i stabilan oslonac. Biljka voli sunce, ali joj koren mora ostati u hladu zato se podnožje često pokriva malčem ili se zasadi neka niska prateća biljka. Odlična je kao kamuflaža za zidove i ograde, pa ćete dobiti najlepši prirodni ukras. Sadi se u zemljište bogato humusom koje mora biti rastresito i blago vlažno. Najbolje uspeva u položajima gde ima oko pet do šest sati direktnog sunca ujutru ili predveče. Prilikom sadnje, važno je postaviti koren nešto dublje nego što je bio u saksiji što podstiče razvoj snažnijih izdanaka. U zavisnosti od sorte klematis može da cveta od aprila do oktobra. Postoji ranocvetajući (prolećni klematis) koji cveta od aprila do maja na prošlogodišnjim izdancima, cvetovi su manji, ali brojni. Ima sorti sa dvostrukim cvetanjem, tada se raskošni, krupni cvetovi javljaju u maju i junu, a potom ponovo u septembru. Treća je kasnocvetajuća sorta koja cveta od jula do septembra. Jedan pojedinačni cvet traje od pet do 10 dana, u zavisnosti od sorte i vremenskih uslova, ali kako se otvaraju postepeno celokupno cvetanje može trajati do 12 nedelja. Klematis dolazi u širokom spektru boja od ljubičaste koja je i najčešća, do plave, bele, roze, bordo i žute koja je vrlo retka. Neke sorte imaju i dvobojne ili prugaste cvetove, a neke menjaju nijansu kako stare. Većina hibridnih sorti nema neki poseban miris, ali ima i onih vrsta koje tokom cvetanja imaju lep, slatkas miris sličan jasminu. Ovo cveće privlači pčele, leptire, bumbare i druge korisne insekte.
Orezivanje je ključno za zdravlje i bujniji rast ovog cveća. Ranocvetajuće sorte imaju cvetove na prošlogodišnjim izdancima uglavnom u proleće, pa se orezivanje sporvodi nakon cvetanja početkom leta. Uklanjaju se samo suve i oštećene grančice, dok se zdravi izdanci ostavljaju, jer će se na njima pojaviti cvetovi naredne sezone. Dvostruko cvetajući se orezuju dva puta u rano proleće i kasnu jesen, kasnicvetajući klematisi se orezuju u rano proleće (februar-mart). Izdanci se orezuju na oko 30–50 cm od zemlje (posle prvog ili drugog pupoljka) da bi biljka mogla da tera nove izdanke i bogatato cveta.
Klematis voli redovno i duboko zalivanje. U prvoj godini nakon sadnje potrebno ga je zalivati dva do tri puta nedeljno, a kasnije, kada se ukoreni, dovoljno je jednom do dva puta u sedam dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Listovi ne treba da se kvase, a zaliva se direktno koren, ali bez previše natapanja. Preporuka iskusnih baštovana je da se ova biljka prihranjuje tečnim đubrivom svakih 10 do 14 dana u periodu cvetanja, dok jesenja prihrana jača koren pred zimu. Klematis dobro podnosi zimu ako mu je koren zaštićen zato je preporuka da se saksija omota izolacionim materijalom ili je uneti na zaštićeno mesto uz zid. Baštenski klematis pred zimu treba zaštiti od promrzavanja stavljanjem slame oko biljke ili neke druge vrste izolacije kako bi se zaštitio koren.
Iako je u pitanju vrlo otporna biljka i klematis mogu da napadnu bolesti i štetočine. Najopasnija bolest koja napada ovo cveće je tzv. klematisovo uvenuće, gljivično oboljenje koje izaziva iznenadno sušenje čitavih izdanaka. Lečenje zahteva hitno orezivanje obolelih delova i prskanje fungicidima. Pored toga, klematis može biti pogođen i pepelnicom ili pegavošću lista, posebno u uslovima visoke vlažnosti i loše cirkulacije vazduha.
Od štetočina, ovu biljku najčešće napadaju puževi, lisne vaši i crveni pauk. Prirodna sredstva kao što su čaj od kopriva, rastvor sapuna ili ulje mogu pomoći u kontroli bez štetnih posledica po sami biljku ili okolinu.