Avgust je najvažniji mesec za pčelare, vreme kad se paša privodi kraju, a društva pripremaju za jesen i zimu. I ove godine pčelari su imali izuzetno lošu sezonu pre svega zbog kišnog proleća koje je donelo manjak hrane za pčele. Topla zima, a potom i obilne kiše u vreme cvetanja biljaka pogodovale su razvoju brojnih bolesti i varoe, pa su mnogi pčelari u sezonu ušli sa oslabljenim društvima, Najviše su bili pogođenoi vojvođanski pčelari koji su beležili ogrmone gubitke pčela nakon zime.
Bilo kako bilo pčelarska sezona se privodi kraju, izvrcalo se meda onoliko koliko je moglo, šta je tu je. Avgust u pčelarskom kalendaru nije samo kraj sezone paše, već mesec odluka, strategije i pažljivog praćenja stanja u košnicama. Pčelar tada postaje i lekar, i logističar, i strateg, jer sve što se uradi u avgustu direktno utiče na sudbinu društava u narednih šest meseci, pa i duže. Ne kažu džabe stari i iskusni pčelari:“Šta uradiš u avgustu, tako ćeš vrcati med naredne sezone.“
U još jednoj teškoj godini za pčelare nije lako pripremiti se za zimu. Kišno i hladno proleće uništilo bagremovu pašu, lipa je delimično dala prinose meda, ali nedovoljno. Suncokret se, u mnogim delovima Srbije razvio pod nestabilnim uslovima, pa su mnogi pčelari umesto vađenja meda, beleže gubitke i hrane društva već u junu. A kada je manjak meda i kada društva postaju slaba i gladna avgust postaje mesec u kome se odvajaju dobri pčelari od onih koji će na proleće ostati bez pčela. Uspešna priprema za zimu počinje pregledom u kome pčelar mora da proceni sledeće:
snagu društva (broj pčela i zaposednutih ramova)
prisustvo i kvalitet matice
količinu meda i perge
Ukoliko je društvo suviše slabo takve zajednice treba spojiti sa jačima ili, ako ni to nije moguće, jednostavno ih eliminisati. Jesen i zima ne praštaju greške ni slabosti. Zimske pčele se ne hrane na jesen, već tokom leta i sve što unesu u avgustu, biće im gorivo za hladne mesece. Zato pčelar mora obezbediti:
15 do 20 kg meda po društvu
dovoljno perge za pravilnu ishranu legla
ukoliko nedostaje hrane početi prihranjivanje šećernim sirupom
uvesti proteinske pogače, posebno ako je perga deficitarna
Važno je napomenuti da prihranjivanje treba završiti do kraja avgusta, kako bi pčele stigle da prerade sirup, a ne da zimuju na sirupu kao sirovini.
Veroa destruktor koji je naneo ogromne štete pčelinjim zajednicama u avgustu je najaktivniji i najveći je neprijatelj društava. U avgustu neophodno sprovesti tretmane protiv varoe zato što tada daju daju najbolje rezultate. Bez ovog koraka, čak i najjače društvo može oslabiti i nestati. Pčelar mora izabrati pravi preparat (amitraz, mravlja kiselina, timol, oksalna kiselina) i pažljivo pratiti efekate, a broj varoe koja padne posle tretmana je jasan pokazatelj stanja. Ako je potrebno tretman se ponavlja zato što pčela inficirana varoom neće preživeti zimu.
Nakon kontrole košnica ukoliko je došlo do pada broj pčela potrebno je smanjiti i prostor u košnici. Ukloniti suvišne ramove, suziti gnezdo, proveriti krovove i izolaciju. Svako nepokriveno saće predstavlja teret koji pčele zimi ne mogu odbraniti. Tokom avgustovskig radova u pčelinjaku ne zaboravite i sledeće:
Proverite i obezbedite dobru ventilaciju da se izbegne kondenzacija u košnici
postaviti mrežice protiv miševa na letima
ukolonite travu i korov oko košnice zato što mogu biti stanište štetočina
zaštitite košnice od vetra i vlage
Prilikom pregleda košnica obavezno proverite u kakvom je stanju matica. Bez dobre matice, nema legla, novih pčela ni prezimljavanja. Avgust je poslednja prilika da se proceni kvalitet matice. Ako ne leže pravilno, ako je leglo neuredno ili ga nema matica se mora zameniti. Ili, još bolje oslabljeno društvo spojiti sa drugim koje ima stabilnu maticu.
Pored svih intervencija, iskusni pčelari ne zaboravljaju ni na prirodne načine podrške pčelama. Ostavite deo perge i meda u košnici koja je najbolja hrana za prezimljavanje. Posadite na jesen medonsone i lekovite biljke oko pčelinjaka kako bi pčele na proleće imale odakle da skušljaju med.
Ali, ono što izdvaja ozbiljne pčelare je organizacija i evidencija. Koje društvo je prihranjeno, koje je tretirano, koja matica je zamenjena, koliko hrane je dodato… Ove beleške će biti zlata vredne u narednim mesecima, a lakše ćete se boriti sa problemima kad imate sve zapisano crno na belo. U pčelarstvu, kako ističu iskusni pčelari, nema mesta improvizaciji. Zimovanje ne počinje prvim mrazom već poslednjim danima leta. I tu pčelar ima odlučujuću ulogu njegova pažnja, iskustvo i reakcija određuju sudbinu pčelinjaka.