Kada uđete na plantažu Miroslava Stojkovića u Doljevcu, prvo što zapazi oko jeste more plavičasto-zelenih listova koji se, pod povetarcem, lagano njišu i svetlucaju na suncu. Naizgled kao neka vrsta magle što prekriva polje, eukaliptus daje utisak da ste zakoračili u neki južni, mediteranski kraj, a ne u srce južne Srbije.
„Ljudi su dugo mislili da eukaliptus ne može da raste kod nas. Ali ja sam želeo da probam, i danas vidite šta imamo – pravu plantažu koja izgleda kao iz kataloga,“ kaže Miroslav, ponosno pokazujući redove biljaka koje su se raskošno razgranale.
Kako eukaliptus uspeva u Srbiji
Eukaliptus je, po prirodi, toplolюbiva biljka, ali se u Srbiji prilagodio zahvaljujući pažljivoj agrotehnici. Zemljište mora biti dobro drenirano, a sadnice zaštićene u prvim godinama od jakih mrazeva. Stojković objašnjava da je najvažnije biti uporan i ne odustati nakon prvih problema.
„Traži on pažnju, ali vraća višestruko. Redovna rezidba i nega omogućavaju da se dobije materijal vrhunskog kvaliteta. Listovi su gusti, pravilni, imaju tu karakterističnu plavičastu boju koju cvećare obožavaju,“ objašnjava proizvođač.
Dok hoda kroz redove, rukom nežno pomera grane i otkriva miris koji podseća na svežinu šuma i borovih iglica. Taj blago osvežavajući miris čini da boravak među ovim biljkama deluje umirujuće i lekovito.
Od njive do svadbenih buketa
Stabljike eukaliptusa sa ove plantaže svoj put najčešće nastavljaju ka cvećarama. Tamo postaju deo venčanih buketa, svečanih aranžmana i luksuznih dekoracija.
„Sada gotovo da nema svadbe bez eukaliptusa. Njegovi listovi daju aranžmanu dubinu i svežinu. Lepo se uklapa uz ruže, lilijume, pa i poljsko cveće. A i suv ostaje dekorativan,“ kaže jedna vlasnica cvećare iz Niša, koja već godinama sarađuje sa Stojkovićem.
Perspektiva i izazovi
Iako je reč o biljci koja nije uobičajena za ove prostore, eukaliptus u Srbiji ima svoju sigurnu budućnost. Potražnja raste, cene su stabilne, a domaći proizvođači sve više nalaze kupce i van granica zemlje.
„Meni je najveće zadovoljstvo kada vidim da naše stabljike stignu u ruke cvećara i da se od njih prave ukrasi za najlepše trenutke – venčanja, krštenja, proslave. Tu je sav trud opravdan,“ kaže Miroslav.
Plantaža u Doljevcu tako postaje pravi primer da i u Srbiji, uz znanje i upornost, može da se gaji biljka koja je do juče bila rezervisana za daleke krajeve. Miris Mediterana sada raste na srpskoj zemlji, a njegovi listovi krase svečanosti širom regiona.