Neophodan preduslov za uspešnu kasnu letnu i jesenju setvu i sadnju povrtarskih kultura je odabir pogodnih sorti za gajenje, optimalno vreme setve i sadnje to jest pravilno sprovođenje svih agrotehničkih ali i drugih mera borbe protiv bolesti I štetočina povrća.
Pri jesenjoj i zimskoj proizvodnji treba imati na umu činjenicu da u većini slučajeva mlađe biljke lakše podnose niske temperature od starijih.
Kulture koje se obično gaje tokom jeseni i zime:
Crni luk
Za gajenje crnog luka najbolja su laka do srednje teška zemljišta, dobre strukture i plodnosti, čija je pH između 6-7.
Luk se na isto mesto može saditi tek posle 3-4 godine ako se gaji na otvorenom polju a zbog štetnih insekata, takođe treba izbegavati monokulturu i u plastenicima te znati da za luk nisu pogodne predkulture: grašak, lukovičasto povrće i cveće.
Sadnja na otvorenom polju najčešće se obavlja u višeredne trake, razmak između redova 15-20 cm a između traka 40 cm. Razmak između glavičica u redu 5-10 cm, a dubina sadnje 2-3 cm. Za razliku od sadnje na otvorenom polju u plastenicima luk se sadi na trake sa međurednim razmakom 12-20 cm, razmakom u redu 1-2 cm. Luk se može gajiti i kao međukultura najčešće između salate ili šargarepe jer su ove biljke dobri susedi sa lukom. Preporučuje se uvek sukcesivna sadnja u razmacima 10-20 dana radi kontinuiteta berbe.
Beli luk
Najbolja zemljišta za gajenje belog luka su sunčana, plodna, srednje do teška, slabo kisele reakcije i zemljišta koja dobro drže vlagu te koja su uz to bogata hranljivim materijama. Beli luk može se saditi u jesen npr. tokom septembra za berbu u novembru i uvek treba koristiti zdrave i krupne češnjeve. Dubina sadnje je 2-4 cm, sade se sa vrhom na gore, jer u suprotnom slabo ili nikako ne niču.
Za berbu mladog belog luka u rano proleće potrebno je češnjeve posaditi u oktobru ili novembru.
Salata
S obzirom da je salata biljka dugog dana i kratke vegetacije pogodna je za gajenje u jesenjem i zimskom periodu u zaštićenom prostoru ali i na otvorenom, gde je vodeća povrtarska kultura.
Spanać
Za uspešno gajenje najbolja su laka do srednje teška, plodna zemljišta čiji je pH oko 7.
Ne đubri se direktno stajnjakom i dolazi na drugo mesto u plodoredu posle kultura đubrenih organskim đubrivom. S obzirom da ima kratku vegetaciju, ne iskoristi sve hranljive materije iz stajnjaka, a obilna azotna ishrana uzrokuje nakupljanja štetnih materija nitrata u listovima.
Blitva
Blitva se najčešće gaji u uslovima zaštićenog prostora ali i na otvorenom polju. Laka je za gajenje, nema velike proizvodne zahteve i kratke je vegetacija od setve do berbe prođe od 65-90 dana. U pogledu zemljišta najviše joj odgovaraju srednje teška, plodna zemljišta, pH od 6,5-8.
Peršun
Na otvorenom polju peršun se gaji zbog zadebljalog korena a u zaštićenom prostoru obično zbog listova.
Rotkvica
Rotkvica se odlično uklapa kao pretkultura i kao naknadni usev na njivama i plastenicima zbog kratke vegetacije koja traje svega 40-60 dana. Za jesenju proizvodnju seje se u avgustu i septembru sukcesivno na svakih 7-10 dana.
Rotkva
U našim uslovima rotkva se najčešće proizvodi tokom jesenjeg perioda jer u uslovima povišenih temperatura koji vladaju tokom leta i nedovoljne količine vode u unutrašnjosti korena razvija se nepoželjno sundjerasto tkivo.
Grašak
Jesenja setva graška obavlja se od sredine do kraja oktobra, kako bi seme moglo da isklija i biljka naraste 5 do 7cm te formira nekoliko listova da bi bila pripremljena da opstane i podnese hladne zimske uslove bez oštećenja.
Za jesenju setvu graška, koja daje veće prinose i bolji kvalitet, treba birati sorte kasnijeg vegatacionog perioda, a za setvu se koristi nešto veća količina semena za razliku od prolećne setve, zbog propadanja određenog broja biljaka u toku zime.
Šargarepa
Proizvodi se kao druga kultura u plodoredu a na isto mesto dolazi ponovo tek posle 3-4 godine.
Direktna setva semena za jesenju proizvodnju se vrši u junu a za ranu prolećnju može se sejati u oktobru i novembru ako se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru ili niskim tunelima.