Prerada krompira i zamena njegovim prerađevinama u ishrani danas je u porastu. Najpoznatije prerađevine od krompira su: krompir konzervisan toplotnom obradom, dehidratisani (sušeni) proizvodi od krompira, čips od krompira i zamrznuti proizvodi od krompira (pomfrit). Kvalitet prerađevina od krompira dosta zavisi od sortnih karakteristika samog krompira koji se prerađuje: specifična masa, hemijski sastav, ukupna suva materija, redukujući šećeri, kao i uslova skladištenja i čuvanja. Priprema krompira za preradu slična je pripremi za preradu kod ostalog povrća. Najpre sledi uklanjanje nečistoća suvim i mokrim postupkom a najbolje je pranje u uređajima sa rotirajućim četkama. Nakon pranja i sortiranja, krompir se guli (abrazivno, toplotno – vodenom parom i hemijski- rastvorom lužine). Oguljeni krompir se reže u zavisnosti od namene ali trajnost tako izrezanog proizvoda je ograničena zbog pojave posmeđivanja i mikrobiološke nestabilnosti. Tako izrezan krompir se najčešće tretira 1 %-nim rastvorom natrijum-bisulfita.
Čips je tipični snek proizvod dobijen rezanjem krompira na tanke listove i prženjem u ulju. U proizvodnji čipsa se najčešće primenjuje abrazivno guljenje krompira u šaržnim ili kontinuiranim uređajima, jer pri guljenju uz primenu zagrejavanja nastaju tzv. toplotni prstenovi. Izrezani listovi krompira, najčešće debljine 0,8 –1,7 mm, se dalje ispiraju i obrađuju toplotom ili hemijskim sredstvima radi zaštite boje. Kvalitet i način upotrebe ulja za prženje su od naročitog značaja za kvalitet gotovog proizvoda. Treba postići što bržu cirkulaciju i obnovu dodatkom svežeg ulja. Temperatura ulja se kreće od 180 – 190°C na početku prženja do 163-175°C na kraju prženja. Postupnim prženjem se smanjuje vlažnost proizvoda na 1,5–2 % čime se skraćuje samo vreme prženja. U manjim pogonima uobičajeno je uklanjanje površinske vode i ulja centrifugiranjem.
U osušene proizvode od krompira najčešće se ubraja osušeni krompir izrezan u komade različite veličine i oblika, dehidratisana kaša od krompira (pire), granule brašna i pahuljice. Krompir se po pravilu suši na način uobičajen za sušenje korenastog povrća, nakon blanširanja na vodenoj pari ili u vodi pri 93-100°C na nekoliko minuta. Sledi sulfitiranje (rastvorom natrijum sulfita – bisulfita ili metasulfita) čime se sprečava posmeđivanje krompira i omogućava upotreba viših temperatura u početnoj fazi sušenja što ubrzava proces. Sušenje se sprovodi u komornim ili tunelskim sušionicama sa lesama ili kontinualnim trakama od žičanog pletiva i to pri temeperaturi od 85-95°C, a pri kraju sušenja temperatura se smanjuje na oko 60°C. Dehidratisana kaša (pire) je tipična polupripremljena hrana od krompira, koja često služi i kao sirovina za neke druge proizvode poput snek-ekstrudiranih proizvoda itd.
Krompir pruža velike mogućnosti za preradu, kako u velikim, tako i u manjim proizvodnim kapacitetima. Pored same tehnologije prerade, važno je obezbediti dobre uslove skladištenja u cilju očuvanja kvaliteta gotovog proizvoda.