Usled velikih promena u visini cena poljoprivrednih proizvoda i neizvesnosti plasmana na tržištu,m  postoji velika nedoumica poljoprivrednih proizvođača šta proizvoditi na gazdinstvu,  a da ta proizvodnja omogući bar pristojnu zaradu za uloženi rad i utrošene inpute.

Rešenje za poljoprivrednike sa malim posedima, ili gradske porodice koje imaju malo zemljišta na selu, moglo bi da bude uzgajanje povrća u plastenicima.

Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu.
U Srbiji u ovom trenutku ima tek nešto više od 6.000 hektara pod plastenicima ili staklenicima, dok se u Vojvodini nalazi oko 40 odsto od ove površine.
Kada se uzme u obzir to da prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, računica je jasna. Poljoprivrednik, da bi živeo od ratarstva, treba da ima nekoliko desetina hektara zemlje. Prosečan posed kod nas je oko pet hektara, tako da mnogi poljoprivrednici mogu da reše egzistenciju upravo kroz plasteničku proizvodnju.

Srbija još uvozi dobar deo ranog povrća koje bi se moglo uzgajati upravo u plastenicima, tako da prostora na tržištu ima dovoljno. U plastenicima se gaji gotovo sve povrće. Najčešće su to salata, paprike, paradajz, krastavci, dinje, keleraba…
Gotovo sve povrće završava na zelenim i kvantaškim pijacama. Manji deo plasira se u velike trgovačke lance, a nekog organizovanog otkupa nema. Za poljoprivrednike bi, takođe, bilo odlično rešenje kada bi u plastenicima ili staklenicima gajili vrste u ciklusima, i tako bi, iz negrejanog staklenika, dobijali dve berbe godišnje, a iz grejanog i do tri ili četiri.
Ako bi se neko u okolini Beograda odlučio da uzgaja povrće u plasteniku, najmanja površina na kojoj bi proizvodnja bila isplativa je 20 ari. Međutim, tu robu morao bi da prodaje samo na zelenim pijacama, gde su cene po kilogramu nešto veće. U suprotnom bi proizvodnja bila
neisplativa.

Deset ari pod plastenikom za porodicu kraj Beograda dovoljno je da preživi, ali bez ikakvih troškova za letovanja ili zimovanja. Za ozbiljniju proizvodnju potreban je bar hektar zemljišta. Cena plastenika se kreće od 10.000 evra za deset ari do 150 evra po kvadratu za multiplastenike, visine šest metara, sa najsavremenijom tehnologijom i kompjuterskim vođenjima navodnjavanja, grejanja, provetravanja. Međutim, za ozbiljniju proizvodnju potrebno je bar četiri hektara, jer su na manjim površinama neisplativi, zbog velikih troškova. Oni se uglavnom greju na drva ili ugalj, jer su gas i struja preskupi.