Salata je kultura kratke vegetacije od 30 do 90 dana u zavisnosti od vrste, uslova i načina proizvodnje. Iz tog razloga salata je često gajena kultura preko zime i proleća u tunelima, plastenicima, kao i na otvorenom polju u leto i jesen. Međutim, proizvođači, zbog kratkog vegetacionog perioda, ne posvećuju dovoljno pažnje đubrenju i mineralnoj ishrani salate što naročito u intenzivnoj proizvodnji, dovodi do nižih prinosa, lošijeg kvaliteta, čestih pojava bolesti.
Salata ima plitak koren i osetljiv je na visok nivo soli, hlor (treba koristiti đubriva bez hlora), ostatke pesticida i promene u vodno-vazdušnom režimu zemljišta.
Zbog kratkog vegetacionog perioda zahtevi salate prema hranivima su manji, ali ne i zanemarljivi. Pored održavanja optimalne vlažnosti, od izuzetne je važnosti harmonično snabdevanje hranivima(i makro i mikro elemenata), pre svih azotom N i kalijumom K, ali i kalcijumom Ca. Potrebe za hranivima-30g/m2 N, 10-15g/m2 P2O5 i 40-45 K2O. Što se tiče izbora zemljišta za proizvodnju salate najbolja su bogata zemljišta, dobre strukture, srednje laka do srednje teška, neutralne reakcije do blago kisele do pH 5,8.
Za dobru i kvalitetnu proizvodnju od presudnog značaja je optimalna snabdevenost azotom.
Veće količine mogu da utiču na produženje vegetacije, usporava se rast i formiranje glavica, dok se listovi deformišu zadebljavaju i postaju naborani i grubi, uz dobijanje tamne boje (list liči na list spanaća). Suvišak azota dovodi do i pada kvaliteta, kao i na čuvanje salate (kraće je vreme čuvanja, salata se brže kvari i truli). Usled nedostatka azota usporava se rast i razvoj cele biljke, što utiče na
kasnije pristizanje salate. Na listovima dolazi do hloroze i to prvo na donjim, starijim listovima (slični su simptomi i nedostatka Mg magnezijuma, s tim što je kod nedostatka azota ceo list hlorotičanuključujući i nerve, dok kod nedostatka magnezijuma nervi ostaju zeleni). Usled većih nedostataka azota dolazi do izostanka formiranja glavice.
Salata ima najveće potrebe za fosforom u početnim fazama razvoja, te je od izuzetnog značaja da potrebne količine ovog elementa unesemo predsetveno. Nedostatak fosfora usporava rast i razvoj glavice. Listovi dobijaju tamno zelenu boju. U pojedinim sličajevima se na rubu listova javlja ljubičasta boja.
Na usvajanje kalijuma temperatura nema poseban uticaj, za razliku od usvajanja azota i fosfora,ali zato viši sadržaj soli može da utiče na slabije usvajanje kalijuma. Nedostatak kalijuma usporava rast i razvoj biljke. U nekim slučajevima dolazi do blage deformacije listova. Na starijem lišću se javljaju hlorotične fleke, koje kasnije nekrotiraju.
Važnu ulogu u ishrani salate ima i kalcijum. Nedostatak kalcijuma se manifestuje u vidu hloroze na rubovima listova, rubna palež lista. List dobija tamniju boju i naboran je. Glavica je deformisana. Skraćuje se i period čuvanja salate.
Salata je naročito osetljiva na nedostatke makroelemenata bora B i mangana Mn.
Đubrenje pre sadnje osigurava uspešan start, dobro i lako ukorenjavanje rasada, ali i harmoničnu snabdevenost svim potrebnim hranivima tokom vegetacionog perioda. Količine đubriva zavise od rezultata hemijske analize zemljišta kao i od količine unetog organskog đubriva. Ako se usev navodnjava mikrorasprskivačima, prihranjivanje obaviti granulisanim đubrivima. Prihranjivanja vršiti na svakih 10-14 dana, a ukupno 2-3 puta tokom vegetacije. Nakon rasipanja đubriva usev obavezno zaliti.
Ukoliko salatu navodnjavamo sistemom kap po kap, onda istovremeno sa zalivanjem možemo i da prihranjujemo usev.
