Prosečno vreme početka cvetanja bagrema je od 11. od 16.  maja, pa su i radovi na pčelinjaku raznoliki po pojedinim područjima. Pri prognozi cvetanja bagrema potrebno je da se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4-6 dana kasnijeg cvetanja bagrema. U većini slučajeva je bolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja, zato što je tada vreme stabilnije, toplije, a sve to povoljno utiče na lučenje nektara. U mnogim krajevima zbog loših vremenskih uslova, pčelari ce pretrprti ogromnu štetu. 

Za mnoge pčelare, naročito za one koji imaju mali broj pčelinjih društava i koji pčelare stacionarno, bagremova paša je jedina glavna paša i zato treba da je spremno i dobro iskoriste. Osnovni faktori koji utiču na dobre prinose meda u ovoj paši, a zavise od znanja pčelara su:

– jako pčelinje društvo i pogodna starosna struktura pčela u njemu;

– prisustvo matice u pčelinjem društvu i istovremeno što manje otvorenog legla za vreme glavne paše (što sa druge strane povećava rizik za rojenje);

– suzbijanje pojave rojevog nagona pre i za vreme glavne paše;

– dovoljno medišnog prostora sa izvučenim saćem;

– dobra ventilacija za vreme glavne paše;

– brojnost pčelinjih društava na jednoj lokaciji i njihova udaljenost od glavne paše i

– izbor odgovarajuće tehnike pčelarenja u glavnoj paši.

Jako pčelinje društvo i kvalitetna starosna struktura u njemu su bitni za dobre prinose. Svaki pčelar zna da samo jaka pčelinja društva daju dobre prinose meda. O tome šta je jako pčelinje društvo u našim uslovima pčelarenja postoje dva mišljenja. Jedno, da je jako pčelinje društvo ono koje u glavnoj paši ima oko 60 000 pčela.

Drugo, da je jako pčelinje društvo ono koje ima 45 000–50 000 pčela u glavnoj paši. Oni koji zastupaju mišljenje da je optimalan broj pčela u bagremovoj paši 45 000–50 000 pčela, polaze od činjenice da se sa našom maticom, u našim uslovima pčelarenja, uglavnom ne može da obezbedi više od navedenog broja pčela u jednoj košnici i da je taj broj pčela dovoljan da se postignu visoki prinosi meda. Oni koji zastupaju mišljenje da jako pčelinje društvo u glavnoj paši treba da ima oko 60 000 pčela, kao argumente navode da ono što može jako pčelinje društvo društvo, ne može slabije, a veći broj pčela ne može da smeta.

U našim uslovima pčelarenja često za vreme bagremove paše mogu da nastanu loši vremenski uslovi, tako da je u toku dana za medobranje dovoljno samo 2–3 sata lepog vremena. Samo izuzetno jaka pčelinja društva mogu da ostvare dobre prinose u takvim uslovima. Prateći iskustva pčelara objavljena u časopisu Pčelar može se uočiti da najveći broj pčelara smatra da jaka pčelinja društva u glavnoj paši treba da imaju oko 60.000 pčela. Zbog toga, trebalo bi prihvatiti iskustva pčelara i primeniti odgovarajuću tehniku pčelarenja koja obezbeđuje da se na oko 15-20 dana do bagremove paše pčelinja društva maksimalno razviju i da tada imaju najmanje 10 ramova sa leglom u LR-košnici (ili 8 ramova u DB-košnici) da bi u bagremovu pašu ušla sa dovoljno pčela i ostvarila visoke prinose meda ako su pašni uslovi povoljni.

Kvalitetna starosna struktura pčela u pčelinjem društvu je značajna za ostvarivanje dobrih prinosa meda u glavnoj paši. Neki istraživači tvrde da u intenzivnoj paši treba da bude oko tri puta više kućnih pčela (starih najviše do 20 dana) od pčela izletnica, a pri tihoj paši, u kojoj i izletnice vrše poslove kućnih pčela (skladištenje nektara u saće, koje u jakoj paši obavljaju kućne pčele – primateljice nektara), treba da bude dva puta više izletnica od kućnih pčela.

Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pašu spoje npr. dva pčelinja društva sa po oko 30 000 pčela, ili što je još nepovoljnije, tri sa po oko 20 000 pčela, bez obzira što tako spojena pčelinja društva ulaze u glavnu pašu sa oko 60 000 pčela, od visokih prinosa meda neće biti ništa, jer starosna struktura pčela u ovakvom društvu nije odgovarajuća. Pčelar ne može da obezbedi odgovarajući odnos broja mladih pčela i pčela izletnica spajajući pčelinja društva po svom nahođenju, ne vodeći računa o fazama razvoja pčelinjih društava.

Kvalitetna starosna struktura u pčelinjem društvu se postiže ako se pčelinja društva zazime sa preko 20 000 pčela, ako se u okviru optimalnog roka razvoja pčelinjih društava za bagremovu pašu (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivno polaže jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne paše i na oko 30 dana do sredine glavne paše, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvučenim saćem, a kroz 5–7 dana i drugi ram da ih matica što pre zaleže i da se iz njih izlegu kućne pčele i pčele koje će poklapati med.

Pčelari koji su iz bilo kojih razloga propustili priliku da im se pčelinja društva dobro razviju za bagremovu pašu sa skladnom starosnom strukturom pčela, početkom maja (na 7–10 dana pre bagremove paše) mogu u izvesnoj meri navedeni propust da ublaže, ako pčelinja društva pojačaju sa 2–3 rama sa zatvorenim leglom i pčelama i ako pčelinja društva za glavnu pašu formiraju (u LR-košnici) kao na slici 1:

– na podnjači je plodište sa maticom, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sa satnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvučenim saćem (RISO), a ostalo su ramovi sa medom i polenom do zida košnice (RM–P);

– iznad plodišta je matična rešetka sa letom, a na matičnoj rešetki je nastavak sa preostalim leglom; ako je pčelinje društvo veoma jako, kao treći nastavak se postavlja polunastavak;

– pčele koje se legu iz legla iznad matične rešetke koriste leto na matičnoj rešetki.