Žitna pijavica je prisutna u svim područjima naše zemlje. Masovno se može javiti na nižim terenima, u gustom i bujnom sklopu strnih žita, u uslovima kišovitog i toplog proleća i usled đubrenja većim količinama azota. Štetu pričinjavaju odrasli insekti i larve hraneći se listovima ovsa, ječma i pšenice, a najveće štete nastaju pri oštećenju lista zastavičara što uslovljava smanjenje prinosa strnih žita za 30-50%.
Oulema melanopus ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga pod suvim lišćem, suvom travom i na drugim skrovitim mestima. U proleće (mart) po pojavi prezimela imaga počinju dopunski da se hrane na listovima ovsa, ječma i pšenice pri čemu nastaju oštećenja u vidu uskih pruga. Imaga se intenzivnije javljaju u maju. Nakon parenja ženke polažu od 100-160 jaja. Iz jaja se pile larve koje počinju da se hrane tako što izgrizaju gornje slojeve lista sve do epidermisa sa suprotne strane praveći pruge. Jedna larva može uništiti do 10% površine lista. Nakon završenog razvoja larva se spušta u zemlju gde prelazi u stadijum lutke, a zatim u imago koji se javlja početkom leta. Nastali imago migrira do mesta prezimljavanja, gde provodi više od 6 meseci u dijapauzi.
Suzbijanje žitne pijavice se uspešno vrši primenom preventivnih i agrotehničkih mera kao što su:
- Gajenje otpornih sorti (sorte sa više dlačica na listu),
- Duboka jesenja obrada,
- Plodored
- Optimalno đubrenje azotom.
Hemijske mere zaštite primenjuju se kada se ostvari prag štetnosti i to 15 imaga po m² ili 0,5-1 larva po biljci (EPPO standard). Larve se hemijski suzbijaju piretroidima na bazi aktivne materije cipermetrin, bifentrin, lambda-cihalotrin, alfa-cipermetrin, dok se imaga ređe hemijski suzbijaju.
