Nega krompira za vreme vegetacije treba da stvori povoljne uslove za rast i razvoj ove kulture. Najvažnije je sačuvati vlagu u zemljištu radi njenog racionalnog korišćenja, osigurati provetravanje zemljišta i onemogući razvoj korova. Najvažnije agrotehničke mere kojima se postižu ovi ciljevi su drljanje, prašenje, ogrtanje, prihranjivanje, malčovanje i suzbijanje korova.

Drljanje je prva agrotehnička mera koja se primenjuje posle sađenja krompira. Ako je posle sadnje usled kiše stvorena pokorica koja otežava nicanje biljaka ili je zemljište previše zbijeno, pristupa se drljanju.

Drljanje se obavlja lakim drljačama sa kratkim zupcima na dubini od 4-5 cm, kako se zupcima ne bi povredile posađene krtole. Postupak drljanje se može ponoviti ukoliko se zbog vremenskih prilika obrazuje pokorica ili poveća zbijenost zemljišta i to najviše tri puta.

Vreme drljanja je različito tj. pri sađenju naklijalih krtola, gde je nicanje znatno ranije, prvo drljanje se može izvesti već 7-10 dana posle sađenja, ako je potrebno. A ako se sade nenaklijale krtole gde do nicanja dolazi posle 20-30 dana drljanje se obavlja znatno kasnije.

Drljanje se može vršiti i posle nicanja biljaka. Međutim bez obzira što se krompir regeneriše, ako se pri obradi ozledi, pa se drljanje može izvoditi i poprečno na pravac redova , radu se mora pažljivo pristupiti, jer regeneracija iziskuje duži vegetacioni period, pa se u našim klimatskim uslovima može negativno odraziti. Jača pokorica, zbijenost zemljišta i veće grudve zemlje mogu pri drljanju prouzrokovati vađenje ili ozleđivanje semenskih krtola..

Na težim zemljištima drljanje je gotovo obavezna agrotehnička mera, jer ono stvara povoljniji vazdušni i vodni rezim, a utiče i na suzbijanje tek izniklih korova. Međutim na lakšim i peskovitim zemljištima a posebno pri povoljnim klimatskim uslovima i dobroj predsetvenoj pripremi zemljišta , ova mera može sasvim izostati.