Pored mastitisa i poremećaja u reprodukciji, hromost mlečnih krava predstavlja jedan od najčešćih razloga za isključivanje krava iz proizvodnje.
Na povećanje rizika za nastanak hromosti mogu uticati greške u ishrani mlečnih krava (preterana upotreba koncentrata kao i visok nivo proteina u dnevnom obroku), izloženost nepovoljnim spoljašnjim faktorima (visoka vlaga i nedostatak prostirke), neodgovarajuća nega papaka kao i povećana telesna masa životinja.
Kada je u pitanju intezivni uzgoj visoko mlečnih krava 50-60% oboli od bolesti papaka.
Ekonomski gubici nastali kao posledica oboljenja papaka su neminovni. Oni nastaju kao posledica preranog izlučenja životinja iz proizvodnje, smanjenja telesne mase grla i proizvodnje mleka i troškova lečenja usled hromosti.
Mlečna grla krava kod kojih je došlo do pojave hromosti osećaju intezivan bol i imaju otežano kretanje. Posledica toga je smanjeno dnevno konzumiranje hrane, pad kondicije i smanjena proizvodnja mleka. Usled prerasle rožine papaka, smanjuje se proizvodnja mleka od 0,5-1 kg dnevno po kravi. Postoje i zapati kod kojih se ovo oboljenje javlja u 5-10% grla, tako da smanjenje proizvodnje mleka može da bude i 4-5 kg po kravi.
U prvih 30 dana nakon telenja, hromost dovodi do smanjenja reproduktivnih aktivnosti i javlja se tihi estrus.
Najbolji način kako izbeći ekonomske gubitke koji su posledica oboljenja papaka su:
održavanje higijene papaka;
– orezivanje papaka dva puta godišnje naročito kod vezanog sistema držanja;
– održavanje higijene u objektima;
– sprečavanje mehaničkih povreda u objektima;
– izbalansirana ishrana;
– korišćenje semena bikova koji prenose pozitivne gene za papke.
Na osnovu ovog teksta, možemo zaključiti da samo zdrave krave koje su pravilno hranjene i negovane mogu u potpunosti ispoljiti svoj genetski potencijal i mogu da proizvedu zdravstveno bezbedan proizvod- mleko koje neće ugroziti zdravlje krajnjeg potrošača i njegove porodice.
