Kod uzgoja ovaca, pre svega je značajno zdravlje ovaca za dobru proizvodnju i oplodnju. Jedna od važnih mera za očuvanje zdravlja ovaca i njihove kondicije je obrada i nega papaka.

U intenzivnom uzgoju ovaca treba redovno kontrolisati papke,  da ne bi došlo do njihovog prerastanja i kasnije oboljenja same životinje. U zavisnosti od vrste podloge na kojoj se ovca kreće ( stajski način čuvanja ili pašnjački način čuvanja) zavisi trošenje i oštećenje papaka. Najviše se papci troše i oštećuju u brdsko planinskim predelima gde je podloga neravna i kamenita, a ovce ceo dan provode na paši.

Obrada papaka je stresna po životinju i iz tih razloga poželjno je kombinovati sa drugim poslovima,  kao što je na primer letnja striža ovaca. Obrezivanje papaka takođe treba izbegavati kada je ovca u visoko bremenitom stanju.

Za obradu papaka upotrebljavaju se nož i makaze za papke, a ponekad se mogu upotrebiti i klešta za žicu sa tupim vrhom.

Prilikom obrade papaka noge životinje su dobro vezane i pričvršćene da ne bi došlo do naglih pokreta, jer u takvim slučajevima često dolazi do povreda. Nožem se uklone sve nečistoće sa papaka ali se pri tome ne sme čistiti previše duboko da se ne bi oštetili nervi. Zatim se radi obrezivanje papaka oko ivice, a nakon toga se seče zadnji deo papka ako dotiče tlo.

Za dezinfkeciju papaka nakon obrade mogu se koristiti:

– bakar sulfat 10-20% (CuSO4)

– formalin 5 – 10%

– cink sulfat 10 – 20% (ZnSO4).

Bakar sulfat i formalin se koriste kao rastvor 2-3 minuta nakon obrade papaka. Postupak ponoviti nakon 2 – 4 nedelje.

Ukoliko su ovce na pašnjacima sa kamenitom podlogom poželjno je promeniti pašnjak. Ako se ovce drže na stajski način trebalo bi redovno vršiti izđubravanje objekta i ako je moguće odmah nakon toga izvršiti dezinfekciju poda.

Mikroorganizmi koji izazivaju trulež papaka, kasnije i šepavost grla, bez domaćina žive 12 dana. Ako budemo koristili pregonsku ispašu i budemo menjali pašnjake smanjićemo mogućnost zaraze.