Kod nas se špargla malo gaji. Na našem području se koristi bela etiolirana , dok se u drugim zemljama kao Francuska, Engleska, SAD koristi i zelena. Sve je stvar navike . Bela se bere pre nego što izdanak dođe u kontakt sa sunčevom svetlosti.

Odličan je diuretik i preporučuje se za detoksikaciju organizma. Od stabljike špargle se prave čajevi. Koristi se sve više kao lekovita biljka ali za tu namenu treba uvek koristiti savete stručnog lica za tu oblast.

Špargla je višegodišnja biljka od koje se najčešće koristi mladi i sočni izdanci . Zbog svog bogatog sastava u vitaminima i drugim korisnim satojcima često se koristi u ishrani bolesnika.

Ona u dobro negovanim višegodišnjim zasadima može da se eksploatiše godinama. U zemji obrazuje tkzv. podžemni „čokot“ sa mesnatim belim korenom u kome se nagomilava hrana koja služi za rezervu, Ta hrana služi za obrazovanje izdanaka sledećegodine. Zanimljivo je da svake godine deo starog korena izumre , a iz vršnog „ čokota „ izbije novi , a na njegovom gornjem delu se obrazuju krupni pokrivrni ljuspama pupoljci iz kojih u proleće izrastaju izdanci koji se dok su mladi upotrebljavaju kao povrće.

Špargla najbolje uspeva u oblastima sa umerenom temperaturom u toku vegetacije i oštrom zimom . Na temperaturama ispod 10° C izdanci kreću sa razvojem. Retko , zaista retko zimski mrazevi mogu oštetiti šparglu tj „ čokote i izdanke“.

Voli umereno vlažna , duboka ocedna i rastersita zemljišta . Ne voli teška,  vlažna ali i peskovita i plitka zemljišta. Špargla voli da je parcela okrenuta ka jugu i da se na njemu ne zadržava voda.

U njivskim uslovima špargla se proizvodi pomoću rasada. Za ovaj način proizvodnje treba 500-600 g semena. Prve godine se proizvodi rasad , a druge godine u rano proleće počinje se sa sadnjom u parcelu koja je ranije dobro pripremljena i u koju je zaorano pri osnovnoj obradi na što veću dubinu 60-100 t /ha stajskog đubriva .

S proleća se posle jesenjeg oranja površinaplitko poore ili kultivira Neposredno pred sađenje se unosi u zemljište do 500kg/ha NPK odnosa 1:2:4. Ista količina NPK se unosi svake godine. Najbolje i jedino ispravno je pre zasnivanja špargle uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i po preporuci primeniti pravilno i pravovremeno preporučene količine organskog i mineralnog đubriva.Špargla se rasađuje na međuredni razmak koji je najmanje 1m i na razmak u redu 0.5m . Dubina kanala je 30-40 cm , na dno kanala unosimo kompost ili mešavinu zemlje i zgorelog stajnjaka, a posađene biljke se pokrivaju sa 5-6 cm sitne zemlje. U jesen na bijke treba nagrnuti do 30 cm zemljišta.

Za vreme vegetacije se okopava kako bi se uništili korovi i podstakao porast stabla . U toku leta izumrli delovi biljaka se uklanjaju Sa berbom špargle se započinje u njenoj trećoj godini , a puna berba u četvrtoj koja traje čak i 15-20 godina.Prvo se razgrne zemlja do osnove izdanka i etiolirani izdanci se onda seku.  Obojeni zeleni izdanci se seku kada budu 12-20cm iznad zemlje.

Berba traje od kraja aprila do kraja maja čak i do kraja juna, i to svakodnevno. Uvek raditi u rano jutro ili kasno popodne .Prinos može dostići ako ima dosta vlage od 6-10 t/ha.

Savet pri kupovini. Pošto ne može da se čuva dugo čak i u frižideru, kupujte samo svežu , jedru . Sveža špargla je teška u ruci , puna vode. Pripema se sveža i samo takvu je treba koristiti u ishrani. Ako smo prinuđeni da je ne koristimo odmah najbolje je da je uvijemo u mokru krpu , zatim u plastičnu kesu i stavimo je u frižider.

Šparglu treba koristiti u ishrani ,pa je preporuka da se i domaćinstva koja do sada je nisu koristila započnu da pripremaju jela od nje i sa njom , sigurno će doprineti lepšem ukusu obroka ,a i uticaće povoljno na svoje i zdravlje svojih ukućana .