Početkom jeseni, kada su iz ćelija izašle sve pčele koje će u najvećem broju živeti do kraja marta i početkom aprila naredne godine, pčelar treba da preuzme sve mere i odgovarajuće postupke da bi ih zaštitio tokom zime. Kada vremenski uslovi dozvoljavaju, treba izvršiti poslednju proveru stanja društava i proveriti da li ispunjavaju uslove za prezimljavanje. Poslednjom proverom utvrđuje se sledeće:

• imaju li sva društva matice,
• da li proizvodna desetoramna društva imaju do 2 kg a nukleusi do1 kg pčela,
• da li proizvodne desetoramne zajednice imaju od 20 do 25 kg meda,
• da li šestoramna pomoćna društva – nukleusi imaju od 10 do 12 kg meda,
• da li sva društva imaju dovoljno perge 8–9 kg i kakvog su zdravstvenog stanja.

Pregled mora biti stručan i evidentiran u knjizi. Kada su svi uslovi ispunjeni, ta društva ulaze spremna u zimski period.

Ukoliko neko društvo nema dovoljno energetske hrane, dopunjuje se isključivo ramovima sa zatvorenim medom, ukoliko nema više od 3 do 3,5 kg perge dodaje se ram sa pergom i mednom kapom. Ako se u sredini košnice nađe ram sa devičanskim saćem – ukloniti ga i na njegovo mesto staviti odgovarajući ram.

Mnogi pčelari u ovim danima u plodište uvode neki svoj red, pomeraju ramove po svom nahođenju i stavljaju ih tamo gde misle da je potrebno da ostanu u toku zime. Takve proizvoljnosti treba se čuvati.

Samo i isključivo pčelinja zajednica zna da sačini idealan raspored sa mednom kapom i budućim zimskim klubetom, ramova sa medom i pergom i ramova punih medom. Primenom svog rasporeda pčelar postaje remetilački faktor. Pčelinje klube napraviće tamo gde je ostalo poslednje leglo, tu će sebi obezbediti sve što im je potrebno.

Kada matica prestane sa zaleganjem i iz legla izađu sve pčele, dobro je izvršiti jesenje tretiranje pčela protiv varoe. Na ovaj način, broj krpelja se svodi na najmanju meru. Tretiranje vršiti oksalnom kiselinom.

Jesenje utopljavanje DA ili NE – to će te sami odlučiti. Ja lično ni sa čim ne utopljavam, ali kod mene poklopne daske nemaju mrežu već samo jedan otvor za hranilicu. Taj otvor stavljam na prednji deo košnice zbog zimske ventilacije. (Topli vazduh je u stanju da drži veću količinu vlažnosti nego hladan, međutim mora se uzeti u obzir da će vodena para iz toplog vazduha razvodnjavati otklopljeni med iz saća jer je ovaj higroskopan. Razvodnjeni med je podloga za razvoj gljivica i, posledično, promenu pH koja vodi ka ekspanziji nozeme. Zato je manje nozeme u proleće ukoliko je otvor u zbegu u ravni satonoše. Sigurno je da time gubimo deo toplote ali sa tom toplotom odlazi i deo vode koji bitno remeti mikroklimu.)

Pošto stavljam preko ram sa medom, okrećem zbeg za 180°, u zbeg dodajem foliju