Bokorenje je jedna od fenofaza rasta i razvića strnih žita, a predstavlja formiranje sekundarnih izdanaka u čvoru bokorenja koji se nalazi ispod površine zemljišta, najčešće 2,0-2,5 cm. Čvor bokorenja predstavlja najvažniji deo mlade biljke pšenice.Iz njega se obrazuju sekundarni izdanci i sekundarni korenovi tj. u njemu su smešteni svi delovi buduće biljke. Ako mlade biljke iz nekog razloga izgube listove ili čak i koren, a čvor bokorenja ostane zdrav, pšenica će se regenerisati i dati nove biljke. U optimalnim uslovima bokorenje počinje oko 2-3 nedelje posle nicanja, i to u fazi formiranja 3-4 lista. Intenzitet bokorenja zavisi od klimatskih uslova, sorte, krupnoće semena, vremena setve, gustine setve, aeracije zemljišta i mineralne ishrane.
Na bokorenje se može uticati agrotehničkim merama, a bolje je pri povećanoj vlažnosti zemljišta, pri boljoj mineralnoj ishrani ( naročito azotom ), pri optimalnom roku setve. Jedna biljka, u povoljnim uslovima, može začeti i preko 100 izdanaka, međutim svi izdanci ne formiraju stablo i klas. Jedna biljka formira 5-6 stabala a klas i zrno daju 2-3 stabla. Istovremeno sa razvojem novih bočnih izdanaka, formira se i sekundarni korenov sistem – svaki novi dobro razvijen bočni izdanak može da formira sopstveni korenov sistem.
Bokorenje se odvija u temperaturnom intervalu od 5-20 stepeni , aoptimalna temperatura je 15-17 C. Pošto sva sekundarna stabla u jednom bokoru ne donose cvast i plod napravljena je podela na ukupno i produktivno bokorenje.Ukupno bokorenje predstavlja prosečan ukupan broj svih izdanaka po jednom bokoru.Produktivno bokorenje je prosečan broj onih stabala po biljci koja daju cvast i plod.Ozima žita bolje bokore od jarih. Bokorenje žita odvija se u jesen, ali se može, pri povoljnim uslovima, produžiti i u proleće. Izdanci koji u momentu vlatanja glavne vlati nemaju bar 2-3 lista i sopstveni koren, propadaju ili ne donose klas i plod. Broj produktivnih klasova kod pšenice iznosi 500-700 / m2 Najbolje se bokore raž i ječam.
Evo primera kako izračunati koeficijent ukupnog i produktivnog bokorenja:
Posle nicanja u jesen izbrojimo broj biljaka po kvadratnom metru – na primer 520
Na proleće izbrojimo prezimele biljke – na primer 420
U fazi vlatanja brojimo sva stabla – na primer 600
U fazi sazrevanja brojimo klasove – na primer 500
Koeficijent ukupnog bokorenja dobija se kada se podeli broj svih stabala sa brojem prezimelih biljaka. U našem primeru to je 600:420=1,42.
Koeficijent produktivnog bokorenja dobijamo kada podelimo broj klasova sa brojem prezimelih biljaka.
U našem primeru to je 500:420=1,19
Za razliku od klasičnih sorata pšenice hibridna ima veću moć bokorenja tako da jedan bokor hibridne pšenice može imati 15 i više produktivnih stabala.Proces bokorenja odvija se do početka vlatanja kada potpuno prestaje ili se usporava.