Beli luk je kultura koja se neopravdano sve manje gaji u našoj zemlji. U supermarketima često srećemo kineski luk.
Poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača, kao i izvoznika belog luka.Vrlo konkurentnom cenom istisnula je domaće proizvođače sa tržišta , da bi danas došlo do apsurda , da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni višoj od 5 eura i ako je njegova proizvodna cena od 0,5 do 1 eura po kilogramu.
Pravo je vreme da se beli luk ponovo počne gajiti na većim površinama u Srbiji , a i oktobar je mesec kada se seje ozimi beli luk .
Pri setvi belog luka obavezno moramo voditi računa o introdukciji sorata iz jednog regiona u drugi, to jest gajiti isključivo sorte iz istih, ili vrlo sličnih agroekoloških sredina, jer u suprotnom dolazi do velikog pada u prinosu kao i do mnogobrojnih problema u proizvodnji.
Najbolje je gajiti domaće sorte ( BOSUT ), i koristiti sertifikovan sadni materijal, jer je beli luk sklon virusnim i drugim oboljenjima, što takođe jako utiče na prinos, pa je zato kod nas prosečan prinos oko 3,5 t , dok je u zapadno evropskim zemljama oko 8 t, a u SAD i preko 18 t po hektaru.
Što se zemljišta tiče beli luk zahteva plodna i rastresita zemljišta sa dovoljnom količinom vlage naročito u periodima klijanja Što se plodoreda tiče beli luk može doći na isto mesto, ili posle drugih lukova tek nakon 4-5 godina , najbolji predusevi su mu mahunarke , strnine , paradajz i paprika , a nikako se ne sme gajiti posle kukuruza, i šećerne repe ( zbog izuzetne osetljivosti na rezidue herbicida koji se koriste u ovim kulturama).
Osnovnu obradu treba izvršiti obavezno krajem leta ili ranije u jesenjem periodu kada treba i uneti oko 400 do 500 kg NPK-8-16-24 a, prihranu početkom februara kada treba uneti istu količinu NPK-15-15-15.
Prema nekim autorima, za prinos od 12t po ha , beli luk iz zemljišta iznese 99kg azota , 27 kg fosfora i 50 kg kalijuma po hektaru, ali u svakom slučaju za svaku ozbiljniju proizvodnju obavezno treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta.
Priprema belog luka za sadnju vrši se odabirom najkrupnijih čenova iz glavice .
Pogrešno je mišljenje da samo spoljni čenovi valjaju za sadnju.
Posle razščenjivanja glavica sitni čenovi se odbacuju a krupni se tretiraju fungicidima( cineb , ditan ) u preporučenoj koncentraciji u trajanju 10-20 min nakon čega ide sušenje i sadnja.
Sadnja može biti ručna i mašinska sa napomenom da ručna sadnja daje više prinose i kvalitetnije lukovice ali je i skuplja.
Optimalni rok sadnje za jesenji luk je prva polovina oktobra . Dubina sadnje zavisi od veličine čenova a bitno je da je pokrovni sloj 2-3 cm iznad vrha čena.Kod jesenjeg belog luka rastojanje između redova je 40-50 cm a u redu 7-10 cm Količina sadnog materijala je 1400 – 1800kg čenova po hektaru .
AutorМ. Damljanović
