Zbog pada prinosa roda maline u Čileu, poslednjih godina, daleko je veća potražnja za ovim voćem zbog čega domaći proizvođači mogu da se nadaju boljoj ceni otkupa. Pre svega 1,75 evra po kilogramu i to da ostane na desetogodišnjem nivou.

Evropa se otimala o malinu u jeku epidemije korona virusa, svedoče i naši proizvođači, kada je prodajna cena iz Srbije sa 250 skočila na 300-330 dinara.

– I ove godine malina će biti tražena, samim tim i dobro plaćena. U Čileu je, zavisno od područja, ubrano manje od 30 do 70 odsto, u Poljskoj se očekuje oko 30, a u BiH oko 40 odsto manji prinos od prošlogodišnjeg. Ovim pada u vodu svaka uobičajena priča hladnjačara da je svetsko tržište prezasićeno malinom. Niko od njih ne spominje viškove na lageru, što znači da su dobro poslovali – ukazuje za Blic Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Održan je nedavno i sastanak Radne grupe za malinu, gde se, između ostalog, čulo da otkupljivači neće imati nikakav argument da ovogodišnji rod maline plate ispod realne cene pravdajući je slabom potražnjom na svetskom tržištu. Ovaj stav branilo je pet članova Asocijacije koji su predstavnicima ministarstava poljoprivrede i finansija i drugih nadležnih, pozivajući se na podbačaj roda u konkurentskim državama, predstavili prilike u srpskim zasadima crvenog zlata i podatke da hladnjačari više skoro i da nemaju maline na zalihama. Jedan od zahteva koji je Radnoj grupi uputila Asocijacija je da se otkupna cena maline utvrdi na desetogodišnjem nivou i da bude 1,75 evra.

– Ova cena će doneti računicu i proizvođačima, koji bi dugoročnije mogli da planiraju šta i kako. Ne znači nam ništa da nam ove godine bude plaćeno 300 dinara, pa da dođe do hiperodukcije koja bi cenu srozala trostruko. Cenom od 1,75 bili bi zadovoljni i izvoznici kojima je zbog velike tražnje ostalo svega dva-tri odsto voća otkupljenog prošle godine, i to lošije klase, sve ostalo su prodali – kaže Radović.Opet, drastičan pad proizvodnje očekuje i srpsku malinu. Radović procenjuje da će se sa 16.000-17.000 hektara pod malinjacima u našoj zemlji letos ubrati 40 odsto manje u odnosu na prošlogodišnjih 60.000 tona. Dvadeset odsto manjka je uslovljeno lošom ekonomskom računicom zbog koje su prozvođači digli ruke od maline, deset odsto je izgubljeno zbog neobrađivanja malinjaka tokom zabrane kretanja, a isto toliko odnele su i nepovoljne vremenske prilike.

– Pitanje je da li će i ovo što je ostalo doći do hladnjače. Zbog korona virusa koji je i dalje prisutan, velika je nepoznanica da li će proizvođači moći da angažuju nandičare u strahu od zaraze, odnosno da li će berači uopšte hteti da rade. Od Radne grupe za malinu smo tražili da se utvrdi kako će se testirati proizvođači i berači. Takođe, veliko je pitanje da li će malina uopšte opstati jer se najavljuje veoma toplo leto – dodaje Radović.

Ova organizacije je, kako je malina dostigla visoku izvoznu cenu, tražila od Radne grupe da hladnjačari doplate malinu plaćenu 2019. za 160-165 dinara. Zbog prošle godine donetih 230 miliona dolara deviznog priliva našoj zemlji zahtevano je da se malina, ako ne strateškim, proglasi proizvodom od strateškog značaja za Srbiju. Asocijacija je iznela stav da treba definisati koji je okrug najbolji za koju kulturu da bi se efektivno koristile državne subvencije.