Mesto na grančici gde nastaje pupoljak, i gde grančica zadebljava naziva se nodus ili kolence. Adventivni pupoljci su najsitniji i nalaze se u tkivu grana ili skeletnih žila u vidu malih začetaka.
Spavajući pupoljci, su pupoljci koji se nalaze pri osnovi grana i grančica u vidu malih ispupčenja kore i mogu biti različite vitalnosti (kod jabučastih voćaka ovi pupoljci održavaju vitalnost 10-15 godina, dok je kod koštičavih voćaka njihov vek mnogo kraći).
Drvni pupoljci se nalaze na najmlađim grančicama, sitni su i oštri i iz njih se razvijaju mladari.
Iz lisnih pupoljaka se razvijaju listovi, a pod povoljnim uslovima ishrane, preobraćaju se u cvetne, pa se zato zovu i prelazni pupoljci.
Po funkciji razlikujemo još cvetne pupoljke koji jedini imaju značaj u reprodukciji voćaka.
Ako se iz pupoljaka razvije samo lišće, ili samo cvetovi onda su to prosti pupoljci, a ako se iz pupoljaka razvijaju i lišće i cvetovi nazivaju se mešoviti pupoljci.
Cvetovi kod voćaka mogu biti grupisani u cvasti ili su pojedinačni.
Pošto se kod većine kontinentalnih voćnih vrsta cvetni začeci u pupoljku obrazuju krajem jula i početkom avgusta, a imajući u vidu da od broja obrazovanih cvetnih začetaka zavisi rodnost u narednoj godini, trbalo bi u to vreme, pogotovu u avgustu obezbediti sve uslove za nesmetano obrazovanje pupoljaka.
Diferencijacija cvetnih začetaka počinje obično posle zastoja ili prestanka intezivnog rastenja mladara, kada su pupljci završili svoje formiranje s razvijenom meristemskom kupom i očvrsnuti ljuskastim listićima. Prestanak rastenja mladara i sušan period od 10-15 dana osnovni su preduslovi za obrazovanje cvetnih začetaka. Predpostavlja se da postoje materije fitohormonalne prirode koje usmeravaju asimilative u pravcu diferenciranja cvetnih začetaka.
Pored navedenih faktora značajna je pravilna zaštita protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, kako bi se održala što zdravija lisna masa, koja je veoma bitna za stvaranje asimilativa i njegovo korišćenje za obrazovanje cvetnih začetaka.
Veoma važna pomotehnička mera može da bude i zelena rezidba, koja se obavlja pred početak obrazovanja cvetnih začetaka. Odstranjivanjem suvišnih mladara uklanjaju se nepotrebni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lskše prodiru u unutrašnos krune.
Voćke se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog porasta, obično pri kraju juna, ili prvoj polovini jula. Često se primenjuje i mera defolijacije, kojom se odstranjuje jedan deo listova kako bi se preostalo lišće normalnije snabdevalo vodom i hranom.
