Poplavljene površine obradivog zemljišta možemo podeliti u dve osnovne kategorije: površine koje su bile kraći period pod vodom I površine koje su bile duži period pod vodom.
Površine koje su bile kraći period pod dejstvom suvišnih voda, relativno su manje ugrožene. Ovo su obično površine na kojima se pojavljuju mikro depresije. One su uglavnom bile ugrožene od površinskih voda manjih vodotokova – potoka. Preko tih delova parcele prešla je voda koja se izlila iz kanala i potoka. U okviru tih površina razlikujemo dva dejstva suvišnih voda:
U prvom slučaju to su površine sa mikrodepresijama preko kojih je samo prešla voda ili se kratak period zadržala u mikrodepresijama, biljke na tim površinama nisu uništene. Kod ovih biljaka (jarih useva) koren se kraće ili duže usporeno razvija zbog nedostatka kiseonika u zemljišnoj atmosferi. Pa je kod jarih širokoredih useva neophodno hitno izvršiti međuredno kultiviranje kako bi se zemljište što pre aerisalo i omogućio rast korena. Ovo je period kada se koren ubrzano razvija pa je neophodno provetriti zemljište kako bi se isti bolje razvio, a biljke lakše podnele sušu u julu i avgustu. Kod ozimih useva nemoguće je izvršiti bilo koju agrotehničku meru izuzimajući zaštitu od bolesti.

Ova agrotehnička mera važi za sve biljne vrste koje su preživele poplavu ukoliko je ona neophodna.
U drugom slučaju da je na delu parcele na nižim kotama usev uništen treba doneti pravilnu procenu šta uraditi. Deo parcele gde je usev preživeo obavezno ostaviti pogotovo ako je to veći deo parcele. Na tim delovima primeniti istu agrotehniku kao u prvom slučaju kada to vlažnost zemljišta dozvoli. Na delu parcele gde je usev uništen treba izvršiti presejavanje, ako je to površina koju je ekonomski opravdano obrađivati. Presejana površina mora biti u saglasnosti sa zahvatom svih mašina a naročito prskalica zbog hemijskih mera borbe protiv korova.

Razvoj useva na ta dva dela parcele biće različit pa treba ostaviti ulaz mehanizacije do tog dela parcele. U zavisnosti od stanja zemljišta treba izvršiti redukovanu obradu (tanjirača, čizel) i predsetvenu pripremu.
U ove delove parcele ne sme se ući sve dok se vlažnost zemljišta ne spusti na optimalnu. U protivnom narušićemo fizička svojstva zemljišta (strukturu) pa će u narednim godinama biti veći gubitak prinosa od dobiti u ovoj godini. Đubrenje ovih delova se ne preporučuje, a naročito ne fosforom i kalijumom.
Pravilno treba proceniti opravdanost usejavanja useva: veličina površine za presejavanje, položaj dela parcele (sredina ili kraj), vreme postizanja optimalne vlažnosti zemljišta za ovu meru (gaženje po vlažnom gubici prinosa u narednim godinama). Primena agrotehničkih mera na površinama gde je voda dugo ležala i nanela mulj u većem ili manjem sloju (od 1 do 15 cm). Na ovim površinama voda će se sigurno kasno povući. U skladu sa stanjem zemljišta i debljinom mulja pristupiti agrotehničkim merama. Ukoliko se voda ranije povuče i ima manje mulja (praha i koloida) do 1 cm moguće je primeniti redukovane mere obrade koje su već navedene (tanjirača, čizel).

Ukoliko ima veći sloj mulja (10-15 cm) na tim površinama izvršiti plitku obradu (pri optimalnoj vlažnosti) i čim se zemljište prosuši izvršiti zatvaranje brazda kako se isto ne bi isušilo. Redukovana obrada nije rešenje jer će mulj ostati plitko i posle setve se može formirati pokorica i pri manjoj pljuskovitoj kiši pa setva može biti uzaludna. Ukoliko bi bio period bez kiše do nicanja mogla bi biti uspešna i redukovana obrada.

Za presejavanje koristiti rane hibride suncokreta sa setvom do 20. juna za kombajniranje suvog zrna ili do 1-5. jula uz obaveznu desikaciju pre žetve. Rane hibride kukuruza (što ranije to bolje) grupe zrenja FAO 100 do 1-5. jula za berbu u zrnu za sušenje ili siliranje cele biljke ili zrna ili za skladištenje klipa u čardaku. Ukoliko se kukuruz gaji za siliranje cele biljke ili zrna tada se mogu koristiti i hibridi FAO 180. Hibride FAO 250 setvu obaviti do 15. juna.

Setvu soje obaviti sa srednje ranim grupama (0) do početka juna (ističe rok setve), posle 10. juna setva ranih sorti (grupe zrenja 00), a najkasnije prvih dana jula (do 5. jula) posejati sorte veoma rane (000 grupe zrenja). Kasnija setva ima za posledicu nisko formiranje mahuna koje kombajn ne može da pokupi pa su prinosi mali. Kod setve soje površina zemljišta mora biti idealno ravna jer će se mahune nisko formirati pa mogu biti veliki gubici prinosa na hederu – kosi.