Ratarske, povrtarske i voćarskovinogradarske biljne vrste napada  i oštećuje veliki broj štetnih organizama. Prinos gajenih biljaka i pored sprovedenih mera zaštite bilja može biti umanjen i do 30% u zavisnosti od vrste. U cilju postizanja visokih prinosa i kvalitetnih plodova neophodna pravovremena zaštita useva i zasada voća, od bolesti štetočina i korova. Zbog veoma toplih perioda koji se javljaju poslednjih godina tokom proleća i leta, optimalno vreme za suzbijanje insekata se javlja i po mesec dana van uobićajnog roka.

Neophodno je precizno znati kada se pojavila određena štetočina. To je najpreciznije očitavanjem svetlosnih lampi i postavljanjem feromonskih klopki u useve i zasade. Poslednjih godina teži se ka uvođenju integralne zaštite voćaka, s toga proizvođači u želji da ostvare veće prinose i kvalitetnije plodove izvode veći broj tretiranja od neophodnog broja, a uz to i sa povećanim dozama i koncentracijama od preporučenih. To je u suprotnosti sa principima integralne zaštite.

Neželjene posledice neracionalne primene pesticida se ogledaju pre svega u narušavanju ekosistema, pojavi rezistentnosti štetnih organizama, povećanju ostatka pesticida u plodovima, zagađenju životne sredine.

Integralna zaštita ne isključuje hemijske mere borbe, ali ih svodi na minimalan broj tretmana, uz prioritet korišćenja agrotehničkih, mehaničkih i bioloških mera. Neophodno je uvođenje u proizvodnju otpornih sorata i korišćenje preporuka prognoznoizveštajne službe. Da bi zaštita bila blagovremeno i stručno izvedena za praćenje insekata se koriste razni tipovi klopki: feromonske klopke za insekte, obojene klopke za insekte, lepljive klopke za insekte.

Feromoni su materije koje obično ispuštaju ženke kako bi ih pronašli mužjaci. Feromon u klopci privlači

insekta, on ulazi u klopku u kojoj se zalepi na ploču koja je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši.

Klopka je aktivna samo u periodu dok se oslobađaju feromoni. Najčešće je to tokom 4 do 6 nedelja. Kraći period je kad su visoke temperature,a duži period tokom hladnijih perioda. U jednom voćnjaku je najbolje postaviti dve klopke za istu vrstu i tada razmak između tih klopki treba da je 15 do 20 metara. Tada je preciznost podataka za taj voćnjak i tu vrstu veoma velika. Feromonske klopke su veoma osetljive i ukoliko nema ulova insekata ili je ulov jako mali, nema potrebe za zaštitiom, jer će broj oštećenih plodova od te vrste biti jako mali. Primena feromonskih klopki pruža mogućnost za utvrđivanje prve pojave štetnih insekata i praćenje toka njihove aktivnosti. Feromonska klopka ima ulogu racionalnijeeg korišćenja pesticida a time i očuvanju životne sredine i smanjenju rizika od ostatka pesticida u plodovima.

Kod nas na tržištu mogu da se nabave feromonske klopke za: Tuta apsoluta-paradajzov moljac, Helicoverpa armigera-pamukova sovica, Hoplocampa minuta i flavašljivine ose, Lithocolletis blancardella – miner mramornih mina, Lithocolletis corylifoliella-miner belih mina, – Leucoptera scitella miner okruglih mina, Lobesia botrana -grožđani moljac, Ceratitis capitata-voćna muva, – Rhagoletis cerasi i cingulata muva višnje i trešnje, Grapholita funebrana – šljivin smotavac, Tropinota) hirta- – rutava buba, -breskvin moljac, Cydia molesta- breskvin smotavac, C.pomonella-jabučni smotavac, siva  repina pipa, kukuruzna zlatica, gubar, kupusna sovica povrtna sovica, -sovica gama , žičari, krompirov moljac, repin moljac, jabukov staklokrilac, ozima sovica i dr.

Obojene klopke imaju osobinu da određena boja privlači insekte. Obično se koriste bele, žute i plave obojene klopke. Ove klopke nisu selektivne i privlače sve insekte koje privlači obojena klopka. Površina klopke je premazana posebnim lepkom koji se sporo suši i na njoj ostaju zalepljeni. Pošto klopke postavljamo na mesto gde se štetni insekti najviše pojavljuju, najveći broj prikupljenih insekata je ciljana štetočina. Klopka vrši svoju funkciju privlačenja tokom 6 do 8 nedelja (sve dok je lepak lepljiv).

Međutim, ako je broj insekata velik, oni nekada u podpunosti prekriju površinu klopke i tada je treba zameniti novom ranije.Obojenim klopkama najčešće se prate:

Meligethes aeneus-repičin sjajnik, Scaphoideus titanus-cikada, Thrips tabaciduvaov trips, Trialeurodes vaporariorumbela leptirasta vaš, Bemisia tabaci – leptirasta vaš duvana …

Lovne klopke se prave za izlovljavanje insekata i praćenje brojnosti. Uglavnom ih mogu praviti sami korisnici uz određenu recepturu.

Najčešće korišćena lovna klopka je za Drosophilu suzukii-azijsku voćnu mušicu.

Pre nego što se pristupi suzbijanju štetnih organizama potrebno je pratiti obaveštenja koja izdaje

Prognozo-izveštajna služba zaštite bilja. Prognozna služba na osnovu praga štetnosti (stepen napada štetnih organizama koji preti većim štetama na biljkama od vrednosti preduzete zaštite) i kritičnog broja (broja koji predstavlja gustinu insekata, korova, broj pega na lišću ili slično, kada se pristupa merama suzbijanja) daje preporuku da li, i kada, je potrebno suzbijati štetne organizme.