Vrba iva (Salix caprea), dobra medonosna biljka, koju nazivaju je još i iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica. Ne treba zaboraviti da postoji čak 350 vrsta vrbe, a da su lekovite samo bela, iva i rakita, odnosno crvena vrba. Vrba raste obliku grma ili drveta. Svaki grm ili drvo nosi cvetove samo jednog pola. Muški cvetovi su jajastog oblika s prašnicima žute boje, dok su ženski cvetovi vitki i valjkasti, sivo-zelene boje.
Kora vrbe ive se sakuplja u rano proleće kada počnu da bujaju njeni sokovi. Koristi se za spremanje tinkture, ekstrakta, praha ili čaja. Kora vrbe ive se preporučuje protiv raznih vrsta upala, uključujući čak i reumu i artritis. Pomaže pri snižavanju povišene temperature i otklanjanju groznice, kod različitih bolnih stanja, kao što su neuralgije i glavobolje.
Za pčelarstvo su najznačajnije vrste:
Vrba iva, planinska iva ili vrba, (Salix caprea L),je prva od svih vrba koja je značajna za pčelarstvo, a počinje cvetati u martu pa do aprila, pre listanja, obično na jednom staništu oko 10-15 dana. Drvo joj dosiže visinu i do 12 metara do nadmorske visine od 1700 metara, a najviše je rasprostranjena u nizinama. Pogoduju joj staništa gde je pre toga bila šuma. Muški cvet ove vrbe u narodu je poznat pod imenom „maca“ ili“cica maca“, a cvate već povovimom marta.
Poznato je da daje i do 3 kg nektara dnevno, a na kraju paše prinos i do 20 kg meda po košnici. Budući je korisna medonosna biljka u vremenu nakon zime kada je najkritičnije vreme opstanka i razvoja pčelinjih društava treba je gajiti, saditi na svim mestima bliže pčelinjaku (stacionaru) pčelara.
