Često se ovih dana spominje uginuće pčela. Videh da je u Bugarskoj čak 80 % uginuća pčelinjih zajednica i čitajući to obuzme me neka jeza i strah od vremena koje dolazi ili je možda već stiglo. O tome su pisale i na mogući scenario upozoravale mnoge kolege i koleginice, ali priča se svede na to da ljudi to pročitaju i ne pridaju mnogo značaja dok se ovako nešto ne dogodi. Onda sednemo, zapitamo se i svesni smo da taj scenario može da zadesi bilo koga od nas. To su ozbiljne teme i sa njima se treba postupati krajnje ozbiljno. Tiču sve svakog od nas. To je naša budučnost. Videh i ovih dana da je jedan od kolega pisao kako je imao poslednjih par godina dosta gubitaka pčelinjih zajednica i da je iz svojih grešaka naučio i nije odustao, pročitah i mnoge komentare osude. Ovakve priče nisu za osudu već za motivaciju, treba da podržimo i ohrabrimo nekoga jer nije odustao, “Početna tačka svakog uspeha je želja.”
Verujem da je većina pčelara je pravila greške, imala gubitke, ali te teme su uglavnom zadržavali za sebe.Uginuće pčela je nešto kao, ne tako strašna pojava tokom zimskog perioda, naravno taj broj bi trebao biti sveden na minimum. Kada kažemo da smo izgubili određeni broj pčelinjih društva obično prva pomisao bude greška pčelara. Možemo priznati da najveća istina i leži u našem neznanju i greškama. Niko ne greši namerno, ljudi smo i to je normalno, ali trebamo učiti, čitati I truditi se da učimo iz primera drugih pa naravno i svojih. Najčešće uginuće pčela su varoa, glad i nozemoza. Što se tiče varoe, naše greške su te što ne tretiramo pčele na vreme i proverenim preparatima.
Varoe se trenutno ne možemo rešiti 100%, ali moramo obavljati tretiranje sa najmanje dva prepara i na vreme. Drugi čest razlog je glad. U pojedinim ulicama gde se pčele nalaze nema dovoljno hrane, zbog niskih temparatura, kretanje pčela i klubeta nije moguće i dolazi do uginuća. Treći najčešći razlog jesto nozemoza i to krajem zime, ili u rano proleće. Tragovi smeđih mrlja na okvirima upućuju na mogućnost nozemoze, ali najsigurnije ćemo to utvrdititi u saradnji sa veterinarom. Pored svega ovoga ne treba nikako zaboraviti trovanje pčela zbog korišćenja raznih pesticida.
Do sada su se pčelari vodili pravilom kako bi njihove zajednice opstale da “odstrane varou, ostave dovoljnu količinu kvalitetnog meda, ostave se sirupa i raznih eksperimenta i umesto toga prihvate knjige i dobre pčelarske praske.” Da li i dalje verujete da je ovaj način 100% tačan i da nema greške ako se držimo toga? Da li smo i mi kao Bugarska jednim delom ili samo to odlično krijemo? Mnoge kolege su kod nas imale 100% gubitak pcelinjih zajednica.Kada su pcele odneo na ispitivanje,da bi saznali koji je razlog uginuca, nijedna bolest nije pronadjena.Uzrok se ne zna. Živimo u vremenu kada se sve menja jako brzo, počev od klimatskih promena preko svega ostalog. Moramo sarađivati zajedno kako bismo uspeli , deliti savete , iskustva i podržavati jedni druge. Jer, sloga kuću gradi.
