Tokom zimskog mirovanja voćkama su potrebni hladni dani kako bi se u proleće mogle normalno razvijati. Često se dešava da biljke koje nisu prošle niske temperature ili takozvani period jarovizacije, u proleće ne cvetaju i rađaju.
Srećom, kod nas to nije čest sučaj, ali postoje i takve godine.
Kod voća u umereno-kontinetalnoj zoni, zimsko mirovanje se može podeliti u četiri podperioda ili faze:
• Početno zimsko mirovanje,
• Biološko ( fiziološko, duboko ) zimsko mirovanje,
• Ekološko ( prinudno ) zimsko mirovanje,
• Završno zimsko mirovanje.
Prva i četvrta faze su prelazne i predstavljaju granicu iz vegetacije u latentno stanje i obrnuto.
U pogledu trajanja voćke se mogu podeliti:
– sa kratkim i sa nestabilnim zimskim mirovanjem pri temperaturama do 5 stepeni C, (15-45 dana), badem (15-25), kajsija (15-30), japanske sorte šljiva (15-30), višnja (15-45).
– sa dugim i stabilnim zimskim mirovanjem, pri temperaturama do 5 stepeni C, (45-60 dana): jabuka (45-60), kruška (30-50), domaća šljiva (30-45), breskva (40-60), trešnja (30-45), orah (30-40).
Dakle, voćke moraju biti u toku zime kraće ili duže vreme (zavisno od vrste ili sorte )
izložene dejstvu relativno niskih temperatura, da bi u proleće normalno počele vegetaciju i cvetanje. Niske temperature su potrebne da bi se izvršile neophodne promene endogenih inhibitora ( da se oni transformišu u druge materije – stimulatore rasta ili da se smanji njihova koncetracija ). Lisni pupoljci zahtevaju duži period izlaganja niskim temperaturama (za 100 – 200 časova) od cvetnih pupoljaka i zbog toga voćke uglavnom cvetaju pa listaju. Takođe, pupoljci na granama starim 2-6 godina imaju kraće biloško zimsko mirovanje od pupoljaka na jednogodišnjim granama. Nedovoljno izlaganje niskim temperaturama u toku zime ima za posledicu osipanje cvetnih pupoljaka, neujednačeno cvetanje i listanje, zametanje plodova znatno pre listanja i kao posledicu toga, njihovo otpadanje. Zato je u područjima gde su česte suviše blage zime, nemoguće uspešno gajiti voće našeg klimata pa smo mi opravdano zabrinuti, gledajući ovaj period, unazad 2-3 godine. Naročito su breskve osetljive na nedostatak relativno niskih temperatura u toku zime. Potrebna dužina trajanja niskih temperatura kod različitih vrsta i sorti kreće se od 650 do 1.350 časova.
Zato je opravdana bojazan voćara, da će u takvim godinama kada imamo blagu zimu, svaki perid sa visokim februarskim pa i januarskim temperaturama, izazvati kretanje sokova u biljkama, pa bi period sa jako niskim temperaturama koji se kod nas obavezno javi krajem februara ili početkom marta mogao izazvati velike štete na voću i drastično se odraziti na rod ove godine.
Da bi biljke izašle iz završnog zimskog mirovanja, u našim uslovima, gde vlada umereno-kontinentalna klima, potrebno je periodično – ritmično smenjivanje toplog i hladnog vremena.
