Paprika zahteva plodno i idealno pripremljeno zemljište. Pogoduje joj zemljište neutalne, ili slabo kisele reakcije. Đubrenje paprike obavlja se organskim i mineralnim đubrivima. Mineralno đubrivo treba uneti pre osnovne obrade na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i u vidu prihrane različitim vodotopivim đubrivima po različitim fazama razvoja.

Zavisno od zahteva tržišta i i zagrevanja zaštićenog prostora moguće je organizovati proizvodnju tokom cele godine. Ukoliko se paprika proizvodi u zaštićenom prostoru, gde postoje uslovi dopunskog zagrevanja, što je sve češći slučaj, rokovi setve se mogu tačno planirati u odnosu na zahteve tržišta i u zavisnosti od biologije biljke. U zaštićenom prostoru paprika se uglavnom proizvodi iz pikiranog rasada.

Rasad paprike dospeva za rasađivanje kada ima 8-10 obrazovanih listova, sa debelim elastičnim stablom visine 15-25 cm, formiranim cvetnim pupoljcima. Rasađuje se kada je temperatura zemljišta 22-23°C.

U hladnom zemljištu biljka zaostaje u porastu. Krupnoplodne sorte paprike sade se na 80 cm razmaka između redova, a 40 cm izneđu biljaka u redu. Kod sitnoplodnih sorti primenjuje se rastojanje 80 cm između redova a 25-30 cm izneđu biljaka. Nakon sadnje sledeća mera je zalivanje biljaka, a 6-7 dana po rasađivanju treba obaviti prihranjivanje useva.

Malčovanje paprike daje izuzetno dobre rezultate, a najčešće se za ovu svrhu koristi razne vrste malč folija. Ovom merom izostaje okopavanje, sprečava se porast korova i smanjuje broj zalivanja. Najznačajnija mera za regulisanje bujnosti paprike je orezivanje stabla. Radi održavanja stabla paprike u uspravnom položaju postavljaju se potpore. Potpore mogu biti u obliku špalira od manile ili da se vodeće grane vezuju za stalnu ili povremenu noseću konstrukciju. Postoji mnogo načina orezivanja stabla, oni svi zavise od vremena proizvodnje i namene ploda.
S’ obzirom na dužinu vegetacije paprika je izložena napadu štetočina i bolesti. Zaštititu paprike treba obavljati redovno i kvalitetno.