Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visok i kreće se u intervalu 70-85 % od PVK u zavisnosti od vrste povrća.
U našim uslovima broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.
Za dobru snabdevenost zemljišta vodom navodnjavanje bi trebalo, zavisno od temperatura, padavina, faze razvoja biljaka primenjivati svakih 3-5 ili 5–7 dana tokom vegetacije, a u uslovima ekstremne suše i svakog drugog dana.
Paradajz pripada grupi povrća koje intenzivno usvajaju vodu i ekonomično je troše, imaju razvijen korenov sistem i takvu građu lišća, koja sprečava preteranu transpiraciju (mrkva, špargla), ili su listovi prekriveni maljama (paradajz, lubenica);
Potrebe paradajza za vodom tokom vegetacije su 400-600 mm, tehnički mininimum vlažnosti 70-80 % poljskog vodnog kapaciteta , zalivne norme 30-50mm ,norme navodnjavanja 250-300 mm.
Često smo u nedoumici, zalivanje paradajza je nužno ali koliko puta to raditi? Paradajz ima dubok korenov sistem u zemljištima dobrih fizičkih svojstava i povoljne vlažnosti (1,5 m). Maksimalnu dubinu dostiže oko 60 dana posle rasađivanja. Biljka paradajza cveta počev odozdo pa naviše prema vrhu.Navodnjavanje paradajza prilagođava se nameni plodova, tj. da li se koristi za salatu ili pastu.Najveći prinos paradajza za salatu postiže se čestim zalivanjima malim količinama vode, dok se u proizvodnji paradajza za industrijsku preradu i mehanizovanu berbu primenjuju obilna i ređa zalivanja u podesnim rokovima, a poslednje zalivanje obavlja se znatno pre berbe.Prema nedostatku lako pristupačne vode u zemljištu paradajz je najosetljiviji:
- za vreme i neposredno posle rasađivanja,
- u vreme cvetanja (prouzrokuje opadanje cvetova) i
- u vreme obrazovanja plodova.
