U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela slačica (Sinapis alba), a svaka od njih ima svojstva zbog kojih se u narodu koriste za više namena.
Bela slačica, poreklom je iz Indije. Rimljani su prvi počeli da pripremaju senf od semenki slačice po receptu iz I veka n.e. Prvi pisani zapis u kome se spominje senf potiče još od pre 5.000 godina. Za senf su znali Egipćani, a Stari Grci i Rimljani su ga koristili i za konzerviranje. Rasprostranjen je u raznim delovima Evrope, Azije, Bliskog Istoka i Mediterana.
Godišnja potrošnja slačice u svetu je danas preko 300.000 t. Francuzi su najveći konzumenti slačice u svetu, oko 0,7 kg godišnje po osobi, što je približno 70 % od ukupne godišnje proizvodnje Kanade. Najveći proizvođači semena slačice poslednjih godina su Kanada, Nepal, Rusija, Češka i SAD.Slačica se gaji radi semena koje sadrži oko 30% ulja koje je slično suncokretovom i koristi se za jelo, sadrži oko 25% sluzi, 0,8-1,1 % etarskog ulja koje se koristi u kozmetici i medicini, oko 2,5% glikozida sinalbina od koga potiče ljutina semena. Mlevenjem semena slačice dobija se brašno koje sa vodom daje kašu koja je dobra za lečenje reume, nazeba… Upotrebljava se i protiv navale krvi u glavu, protiv moždane kapi, oduzetosti, upale porebrice, grčeva želuca i žučnog mehura. Vegetativna masa slačice je dobra stočna hrana.
Slačica je medonosna biljka koju pčele obožavaju. U sebi sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od mineralnih materija najprisutniji je fosfor, a zatim kalijum i kalcijum, dok su od vitamina dominantni vitamin A, tiamin, riboflavin i niacin. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina. Zanimljivo je da podnosi mrazeve i do minus sedam stepeni a sazreva i na plus deset.
Slačica nema velike zahteve prema zemljištu mada ne podnosi kisela zemljišta. Gaji se u plodoredu posle žitarica,grahorice,krompira.
Seje se rano u proleće u prvoj dekadi marta i to uskoredo i širokoredo. Preporuka bi bila da je bolja širokoreda zbog međuredne obrade i boljeg grananja, a samim tim postiže se i veći prinos. Dubina setve je 2-4 cm zavisno od tipa zemljišta, a količina semena je 7 kg/ha. Ukoliko se koristi za zelenišno đubrivo treba 15-20 kg/ha. Repičin sjajnik može naneti velike štete i zato se mora voditi računa i prskati pred cvetanje.
Žetva se obavlja u punoj zrelosti, kada seme dobije žutu boju i kada padne vlaga ispod 10 procenata. Prinos semena je 1500-2000 kg/ha.
DELOTVORAN PREKO KOŽE
Crna slačica u manjim količinama pospešuje izlučivanje sokova za varenje i primanje hranljivih sastojaka. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena još i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Zato se u narodnoj medicini i preporučuju oblozi, jer prodiru vrlo duboko preko kože, podstičući metabolizam u dubini organizma, a na taj način eliminišu bolove ili drugi uzrok određenog oboljenja.
