Nakon žetve se čište parcele od problematičnih višegodišnjih korova kao što su divlji sirak iz rizoma, pirevina, zubača,palamida. Na strništima se sreće i širok spektar jednogodišnjih korova koji se razmnožavaju semenom među kojima je i ambrozija. Ambrozija je biljka koja je broj jedan među alergenima na našoj teritoriji. Njihovim suzbijanjem pre cvetanja smanjujemo potencijal semena za sledeću vegetaciju.
Suzbijanje korova na strništu preporučuje se umesto sve češće pojave spaljivanja žetvenih ostataka.“Spaljivanje „strništa je najgora mera koja se može sprovesti u danima posle žetve.
S paljivanje je zabranjeno po zakonu, a kazne su velike. Postoji i velika opasnost od izbijanja požara.
Spaljivanjem žetvenih ostataka gube se velike količine organske materije,uništavaju korisni mikroorganizmi i zagađuje atmosfera. Biljna masa se uništava umesto da se zaorava i iskoristi kao zemljišno đubrivo.
Odmah posle žetve treba plitko zaorati (tanjiranje) biljne ostatke na dubini od 10-15cm. Time poboljšavamo vodni režim a zemljištu vraćamo deo elemenata koji smo izneli žetvom. Zaoravanjem žetvenih ostataka provociramo i rast novih korova što je dobra uvertira za hemijski tretman.
Suzbijanje korova na strništu se vrši totalnim neselektivnim translokacionim herbicidima na bazi aktivne materije glifosat. Tretiranje vršiti kada su korovi visine 10-15 cm a svakako pre formiranja semena.
Naredna operacija oranja obaviti nakon mesec dana od prskanja. Totalne herbicide treba koristiti kada je vreme mirno, bez vetra, jer su oni neselektivni, odnosno suzbijaju i uništavaju svaku biljku sa kojom preparat dođe u kontakt. Nakon prskanja bar 4-5 sati ne sme padati kiša. Do
potpunog sušenja korova, zavisno od vrste korova, dolazi 2-8 nedelja nakon prskanja. Da bismo postigli potpun željeni učinak u suzbijanju korova, tretiranu parcelu ne treba obrađivati punih 5 nedelja nakon prskanja.
Koncentracija primene bi trebala da bude od 4-6l/ha, utrošak vode od 200-300l/ha. Naredna operacija oranja obaviti nakon mesec dana od prskanja.
