Avgust je mesec kada počinje priprema pčelinjih društva za narednu pčelarsku sezonu. Ovaj period je bez većih padavina i uglavnom je bezpašni period, zato pčelar treba obratiti pažnju na predstojeće obaveze u pčelinjaku jer i mali propust u ovom period se kasnije teško nadoknađuje. Zbog toga je neophodno da pčelar u avgustu odradi sledeće radove:
Izvršiti detaljni pregled društva, a pri pregledu obratiti pažnju na zdravstveno stanje pčela, kvalitet matica i legla, kvalitet saća i količine i kvaliteta hrane. Poboljšanjem ventilacije u košnici i šarenim hladom štite se pčele od visoke temperature. Pored toga saniraju se slaba
društva i menjaju stare matice lošeg kvaliteta. Nužno prihranjuju, štite pčele od osa, stršljena, moljaca. Jedan od najbitnijih radova je suzbijanje zaraznih bolesti pčela i legla gde prednjači krpelj.
Varoa je invaziona parazitska bolest larvi, lutki i odraslih pčela koju prouzrokuje (krpelj) varoa. To je veliki krpelj vidljiv golim okom, telo je prekriveno ovalnim veoma tvrdim hitinom. Ženka je smeđe-crvenkaste do kestenaste boje, duga 1.0 – 1.7mm. a široka 1.5
-1.9mm. Celo telo je ovalno, spljošteno i nazubljeno, pokriveno veoma sitnim dlačicama. Na larvama i lutkama pčela lako se uočava krpelj. Imaju veoma dobro razvijen usni aparat i služi za razbijanje pčelinjeg hitina između članaka i za sisanje pčelinje krvi (hemoliimfe). Mužjaci krpelja imaju slabo razvijen usni aparat i ne mogu sisati krv iz pčele, a i kratko žive. Ženka krpelja polaže jaja u proleće posle 7 dana starosti. U jednu ćeliju saća može da položi do pet jaja. Sa povećanjem trutovskog legla povećava se populacija varoe. Razvoj krpelja je tri puta brži od razvoja larve pčele, ukupan razvoj krpelja ženke traje 8-9 dana, a mužjaka 6-7 dana.
Tek izlegli krpelj prelazi na pčele radilice, maticu i trutove i to najradije između segmenta. Avgust pa i druga polovina jula su meseci u kojima se sprovode opšte mere borbe protiv krpelja. Poznato je da ženke krpelja polažu jaja prvenstveno u trutovske ćelije.
Početkom avgusta skoro da i nema trutovskog legla i krpelj prelazi na legla radilice. U avgustu matica smanji polaganje jaja, a krpelj nastavlja razvoj, pa je nužno nastaviti sa njenim suzbijanjem. Ukoliko se zaštita od varoe ne obavi blagovremeno, veliki je rizik za
pčelinje društvo. U prisustvo velikog broja ovih krpelja, pčele gube odbrambeni imunitet i higijensko ponašanje, tako da razni mikroorganizmi mogu izazvati teška oboljenja kao što su američka kuga, nozemoza i dr. Svako jaje koje matica položi posle 1. avgusta, biće zimska pčela. U to leglo varoa više ne sme da ulazi. Zaštitu od varoe treba početi poslednjih dana jula, intenzivirati u avgustu, da bi se završila do 10 – 15. septembra. Tretiranje pčelinjih zajednica posle 15. septembra, naročito ako nisu primenjivane od jula do septembra, daju slabije rezultate.