– Šampanjac ili penušavo vino je tu da zadovolji modernu gospodu. Nema svečanosti bez prisustva mehurića. Mnogi su pokušavali da proizvedu penušavo vino, ali niko nije uspeo kao Alojz Kleinošek iz grada Gornje Radgone, sredinom 19. veka. On je započeo ovu veličanstvenu stvar. Otputovao je u francuski region Šampanj gde je proveo pola godine kod jednog vrsnog proizvođača vina i otkrio i stekao tajne zanata. Po povratku je počeo sa proizvodnjom penušavog vina u Gornjoj Radgoni i krajem 1852. godine uspešno proizvedeno prvo penušavo vino Kleinošek bilo je spremno za prodaju. Njegovu trenutnu popularnost dokazala je prodaja 12 hiljada boca u samo nekoliko meseci.
U Radgonskim goricama, u Sloveniji, više od 160 godina, kao talasi reke Mure, teku male tajne i veliko znanje o proizvodnji šampanjca i drugih vrsta vina. „Radgonske gorice” najstariji su i danas najveći proizvođač penušavih vina u Sloveniji. Odatle potiče i prvo pravo slovenačko penušavo vino, danas poznato kao Zlatna radgonska penina. Vinogradi se prostiru na osunčanim padinama dela Slovenskih gorica, između reka Ščavnice i Mure, na spoju predalpske i panonske klime, koji vinu daje vrhunski kvalitet i posebnu svežinu.
U vinskom podrumu puni se Zlatna radgonska penina po klasičnoj ili šampanjskoj metodi još od 1852. godine. Proizvodi se i Srebrna radgonska penina, prema tankovskoj metodi ili metodi „charmat“, zatim Traminec „sa crnom etiketom“, omiljeni i poznati Janževec, autohtona sorta Radgonska ranina, ali i druga vina u buteljkama. Sortna paleta ovog vinograda je veoma bogata, od ranine do traminca, sovinjona, sivog pinoa, plavog pinoa i šardonea koji je osnovno vino za Zlatnu radgonsku peninu.
Zlatna radgonska penina
Ovaj popularni šampanjac proizvodi se tradicionalnom ili klasičnom metodom kuvanja u flašama, po kojoj se i pripremaju pravi šampanjci. Nakon početne fermentacije vina, sledi flaširanje sa dodatkom kvasca, koji izazivaju sekundarnu fermentaciju, pri čemu se formiraju neophodni mehurići za penušavo vino. Zlatni radgonski šampanjac odležava na kvascu najmanje 24 meseca, a mogu se pronaći i zlatna penušava vina posebnih berba, koji na kvascu odleže nekoliko, pa i 10 godina! Istovremeno, penušavo vino Zlatna radgona može se opisati kao blanc de blanc, što znači da se pravi od čistog šardonea.
Sve „Zlate penine“ su arhivska penušava vina, a možete da birate između vrlo suve, suve, polusuve i rose (suve, proizvedene od čistog plavog pinoa) Zlatne radgonske penine. Za najsvečanije trenutke tu su i penušavo vino „Gold“ sa 22-karatnim zlatnim listićima, penušavo vino „Dom penine“ u posebno dizajniranoj boci i „Millesime brut“ .
Turistički obilazak podruma
Neki od podruma koji se mogu videti ovde stari su I preko 200 godina. Turisti I posetioci Radgonskih gorica mogu obići tri podruma, među kojima je i Podrum pod stenom u kome na posebnim stalcima sazreva najstarije i najviše puta nagrađivano slovenačko penušavo vino – Zlata radgonska penina. U Podrumu pod rimskim točkom, u kome je u zid ugrađen poseban rimski točak kroz koji prolazi svetlosni snop, čuvaju se posebno dragocena godišta arhivskog penušavog vina.
Degustacije
Posetiocima I ljubiteljima vina, u “Radgonskim goricama” pripremljeno je osam različitih degustacionih menija, koji im omogućavaju da uporede odabrana penušava vina i tako bolje razumeju razlike između njih ili njihove osobenosti. Od ozbiljnih, zlatnih penušavih vina, pa sve do slatkih mehurića; pred degustatorima je jedinstvena prilika da istraže svet radgonskih penušavih vina i razmaze svoja nepca izborom najboljih.
Venčanje ispod vodopada
Svakog posetioca će bez sumnje očarati Podrum pod vodopadom u koji se iz stene gradskog brda nežno spušta vodopad i stvara čarobnu atmosferu. Tako degustacija vina i penušavog vina postaje poseban doživljaj. To znaju i parovi koji su za mesto građanskog čina venčanja odabrali upravo Podrum ispod vodopada.
“Najbolje stvari se dešavaju u mraku”
Untouched By Light je prvo svetsko penušavo vino proizvedeno u potpunom mraku, a koje se takodje proizvodi u Radgonskim goricama. Ceo proizvodni proces odvija se u apsolutnom mraku. Grožđe se bere u noćima bez meseca. Vinom se rukuje u uslovima bez svetlosti, uz korišćenje naočara za noćno gledanje. Vino sazreva u mračnim podrumima, skrivenim u radgonskim pećinama, u potpunom odsustvu svetlosti, do tri godine. Tako se stvara penušavo vino Untouched By Light.
Profesorka Emerita En C. Noble sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu sprovela je istraživanje o uticaju fluorescentne svetlosti – koja se obično koristi u prodavnicama – na ukus penušavih vina. Dokazano je da izlaganje vina svetlosti, čak i u relativno kratkom vremenskom periodu, smanjuje intenzitet arome citrusa i povećava razvoj njegovog neprijatnog ukusa, koji se naziva svetlosna aroma.
mraku. Svi postupci od berbe do konačnog otvaranja flaše odvijaju se u nedostatku svetlosti. Slogan koji prati Netaknutu svetlost je: „Najbolje stvari se dešavaju u mraku.“
