U onom delu Srbije gde priroda odiše svojom netaknutošću i svežinom, tamo gde gotovo svaka srpska porodica ima svoj recept za pravljenje ovog tradicionalnog pića, tamo gde su svi dobri domaćini, gde su trpeze uvek bogate domaćom hranom koja je nadaleko poznata, tamo gde se ljudi još uvek međusobno vole i poštuju, gde vole život i prirodu… – baš tu, na Pešterskoj visoravni, porodica Pešić, iz Sjenice, je pre desetak godina proširila svoju delatnost prženja i pakovanja kafe, odlučivši da vekovima stvaranu tradiciju pečenja rakije od odabranih vrsta šljive, jabuke, divlje kruške,  dunje,  spoji sa novom tehnologijom i uz primese ljubavi proizvede rakiju prepečenicu, a u želji da istakne njen identitet i kvalitet, rakija je nazvana – ZLATNA KAP.3”

Pored proizvodnje rakije u ponudi imamo i TRADICIONALNU DOMAĆU kafu Zlatni Groš,priča nam Zoran i  dodaje:  Bogat ukus i aroma ove kafe dobijeni su mešavinom najkvalitetnijih vrsta kafa minas, arabika i robusta. Prepoznatljiv ukus i kvalitet, priča zasnovana na tradiciji, ljubavi i kvalitetu.

Rakija od divlje kruške ima karakterističnu aromu, specifičan ukus, miris, bez obzira na vrlo težak proces proizvodnje. Izuzetno je pitka i svako ko je jednom proba, rado joj se ponovo vraća.

„Plodovi su sitni, neujednačeno je dozrevanje, čuvaju se u gajbama, prebiraju se i plodovi koji su zreli idu u kominu. Komina se čuva u plastičnim sudovima, a destilacija se obavlja u bakarnim kazanima. Proizvodnja svih rakija obavlja se tradicionalnom metodom dvostruke destilacije. Samo dobri poznavaoci mogu da ocene pravi kvalitet rakije divlje kruške, koja je kraljica među rakijama“, ističe Zoran.

Divlje kruške ima dosta u Zoranovom kraju ali po njegovim rečima ne rodi svake godine. Od nje ne može da se dobije velika količina rakije, od 100 kg kruške može se dobiti 5 do 7 kg rakije. Jako je zahtevna za preradu, ali oni su prepoznatljivi na Zlatiboru i u Beogradu po toj rakiji.

Rusi imaju zlatnu votku, Francuzi zlatni šampanjac, a mi  rakiju sa 23-karatnim listićima zlata, ističe naš sagovornik.

“Zajedno sa porodicom radimo sve sami.  Nemamo radnike, i  svaka flaša prođe kroz naše  ruke, priča nam  Zoran Pešić, i dodaje: Aplicirali smo za IPARD sredstva i dobili  novac,  tako da imamo u planu da napravimo degustacionu salu, i smeštajne kapacitete za goste, tj. bavićemo se  seoskim turizmom, imaćemo oko 22 ležaja.

Kao i do sada, radićemo na inovativnosti i tehnologiji, a opet ostati verni nasleđenom znanju i tradiciji, jer ogroman broj zadovoljnih kupaca, već deceniju unazad, svedoči da je to ono čemu treba težiti,ističe naš sagovornik za kraj.