Slobodanka Pelić iz Salaša Crnobarskog po mnogo čemu razlikuje se od tipične žene na selu. Ona je mlada, preduzimljiva, majka dvoje dece i na sopstvenu inicijativu pre par godina počela je da gaji svinje i bikove. Suprug Dragan  nema puno vremena da se bavi poljoprivredom, po struci je automehaničar, i dosta vremena provodi u radnji.

Kako nam priča Slobodanka ona sve stigne, Imaju dva sina, stariji Nikola ide u srednju veterinarsku školu jer želi da pomogne roditeljima i da ostane na imanju.

Pelići obrađuju oko 17 ha zemlje, od toga, 12 ha je pod kukuruzom, 4 ha pod pšenicom, i imaju malo lucerke, primenjuje punu agrotehniku, pa može da se pohvali i dobrim prinosima. Orijentisani su na stočarstvo i utove oko 200  svinja godišnje, i 50 bikova. Proizvode stočnu hranu, ali kada im zafali moraju da kupe.

„Zdravstveni status igra veoma bitnu ulogu. Samo zdrava životinja ima sve mogućnosti da ispolji sve svoje mogućnosti za rastom i razvojem. Ovo je poseban izazov na farmam koje samo rade tov i to naročito kada se prasad uzimaju sa više mesta, priča nam Slobodanka i dodaje:  Loš zdravsvteni status ima indirekne i direkne efekte na sam profit koji se ogledaju kroz:uginuća, škart jedinke, troškove lečenja, troškove ljudskog rada, produženje vremena u tovu i sl. Vakcinisana prasad, all in all out sistem, oprani,dezinfikovani i odmoreni objekti samo su neke od stavki koje imaju jako veliki uticaj da se zdravlje svinja održi na visokom nivou.

Slobodanka je ove godine podigla subvencionisani kredit koje daje  Ministarstva poljoprivrede i kupila traktor.

“ Velika je to investicija, ali drugačije nismo mogli. Podigla sam kredit i zdravlje bože, vratiću ga svojim radom i trudom, a i uz pomoć porodice. Morali smo da ga kupimo i da olakšamo proizvodnju.

Nikad ne bih otišla iz sela u grad da živim. Kad se lepo organizujemo i kad u kući vladaju sloga i zdravlje, sve se može. Na grad i ne pomišljam. Ljudi ne znaju kakvo je ovde uživanje. Kad ustanem, ja prvo odem do ovaca na pašnjak da prošetam. U jesen, kad je voće, odem ujutru, oberem jabuku i pojedem. Na selu je lepo. Sve poslove uvek pozavršavamo na vreme.

Salaš Crnobarski utovi 17-20 hiljada svinja godišnje i dve-dve i po hiljade bikova. Po tome su, s ponosom ističe, najjači u Srbiji. Opština je u budžetu predvidela kreditiranje poljoprivrednika,  za poljoprivredna gazdinstava koja redovno izmiruju obaveze i ispunjavaju sve.

U selu koje broji 1.340 stanovnika dosta mladih se bavi stočarstvom. Slobodanka  kaže da drugog izbora i nemaju. Poneki bolji đaci retko nađu posao u gradu, uglavnom se vraćaju na porodično imanje. Oni koji imaju četiri-pet hektara jedva sastavljaju kraj s krajem. Kaže da se meštani bave i poljoprivredom i ratarstvom, dok je voćarstvo u povoju i ljudi tek počinju da dižu zasade malina. Slobodanka redovno dobija i subvencije za junad i svinje,i po njenim relima nikada joj ne kasne.