Poznata je u narodu kao: „padanje s’nogu“, ona se skoro svake godine pojavljuje u nekim područijima zemlje, nanoseće velike ekonomske štete. Oboljenje se manifestuje oduzetošću zadnjeg dela tela i nogu, i zahvata životinje do godinu dana uzrasta.

Uzrok oboljenja: Smatra se da nastajanje oboljenja odlučujuću ulogu igra nedostatak vitamina E i minerala selena. Zapaženo je da mišićna distrofija jagnjadi nastaje kada se ojgnjene ovce hrane senom lucerke sa pojedinih reona. Oboljenje se javlja i u područjima gde ovce pasu travu po visinskim pašnjacima. Njverovatnije da trave u pojedini reonima nemaju u sebi dovoljno selena i vitamina E, što je posledica deficita selena u zemljištu, ili posledica poremećaja korišćenja selena iz zemljišta pod uticajem đubrenja sa materijama koji u sebi sadrže sumpror. Usled nedostatka selena, koji u sebi čuva vitamin E od propadanja, dolazi indirekno i do smanjenja sadržaja vitamina E u organizmu.

Znaci oboljenja: Oboljenje se uglavnom javlja kod jagnjadi, znatno ređe kod ovaca. Najčešće oboljevaju jagnjad uzrasta 1-2 meseca. Bolest se manifestuje slabošću i oduzetošću nogu, tako da jagnjad ne mogu da se kreću, već pretežno leže i vuku zadnji deo tela. Primećeno je da obolela jagnjad otežano gutaju, što doprinosi slaboj kondiciji i mršavljenju. Obolela jagnjafd mogu nekada da uginu iznenada usled slabosti srca.

Lečenja i profilaksa: Onovn astvar u lečenju mišićne distrofije je davanje obolelim životinjama injekcije selena i vitamina E. Lečenje se mora preduzimati što pre i odmah u samom poćetku oboljenja, jer u kasnijoj fazi dolazi do značajnih promena u organizmu koje se ne mogu lako sanirati. Da bi se sprečila pojava oboljenja sjagnjenim ovcama, 2 meseca pred jagnjenje, u hrani se daje natrijev selenit, ili injekcija E-vitaselena, ili promselena. Nastajanje pojave distrofije kod jagnjadi može se sprečiti i davanjem injekcije preparata E-vitaselena na 20 dana posle jagnjenja. Međutim, mnogo je bolje da se preventivne mere preduzimaju jiš za vreme bremenitosti ovaca.