Prirodni načini parenja kod ovaca mogu biti: divlji, klasni, haremski i individualni

Divlje parenje ovaca je karakteristično za primitivne rase i ekstenzivno ovčarstvo. Tu se ovnovi puštaju među ovce, ne planirajući ni koji će ovan koju ovcu oploditi ni datum parenja. Ovnovi po više puta skaču na pojedine ovce, previše se iscrpljuju i kratko se zadržavaju u priplodu. Tom prilikom izvesna mlada grla bivaju oplođena pre vremena.

Na jednog odraslog ovna dolazi 20-25 ovaca, najviše 40 ovaca, a na dvisca 10-15 ovaca.

Klasno parenje vrši se na taj način što se ovce dele na grupe-klase, u zavisnosti od njihovih osobina svakoj grupi se dodaju ovnovi da bi se izvršila korekcija određenih osobina (težina tela, širina grudi, ugnuće leđa). Kod ovakvog načina parenja dodeljuje se na jednog ovna 40-60 ovaca, ali se po ocu ne zna tačno poreklo jagnjadi, kao ni vreme parenja ovaca.

Pri haremskom parenju za jednog ovna određuje se grupa ovaca (40-60 komada), tako da se ne zna samo vreme parenja. Za klasno i haremsko parenje zasebno se drži svaka grupa ovaca.

U savremenom ovčarstvu od prirodnih načina parenja najviše se primenjuje individualno parenje. Jedan ovan se koristi za 60-80 ovaca. Određuju se roditeljski parovi prema odgajivačkom cilju proizvodnje. Tačno se sastavlja plan pripusta, kojim se određuje koji će ovan koju ovcu da oplodi. Na ovakav način dobijaju se najbolja jagnjad.Ovce u nagonu se pronalaze ovnovima „probačima“, koji su podvezani specijalnim keceljama koje su natopljene bojom, tako da mogu zaskočiti ovcu, ali je ne mogu oploditi već samo obeležiti. Ovce u polnom nagonu otkrivaju se ujutru pre isterivanja ovaca na pašu i predveče pri povratku sa paše, i to pomoću observacije i ovna probača. Obeležena grla se izdvajaju i pripuštaju pod ovna koji je predviđen planom.

Period parenja traje 4 do 6 nedelja, a posle toga se puste ovnovi među ovce, da bi se oplodila ona grla kod kojih se ponovo javi nagon. 

Posebna pažnja se posvećuje pripremanju ovaca i ovnova za sezonu parenja. Ovce koje uđu u sezonu parenja s dobrom priplodnom kondicijom tj. sa ishranbenim stanjem koje je najboje za oplodnju, bivaju brzo oplođene, pa se i ranije jagnje, a daju i krupniju jagnjad i veći broj blizanaca. Mesec dana pre parenja ovce se napasaju na dobrim pašnjacima i prihranjuju se koncentratom. Količina koncentrata je veća ukoliko je paša slabija. Mršave ovce se izdvajaju, posebno hrane i neguju, da bi se do sezone parenja poboljšala njihova kondicija. Ako ovce dočekaju sezonu parenja mršave, dobar broj ostaje neoplođen, period parenja se suviše oduži, jagnjenje se ne obavi u tom periodu, kao ni zalučivanje. Osim toga, što je vrlo značajno, angažuje se veća radna snaga i povećavaju se troškovi proizvodnje.