Pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape naše države. Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može u potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji.

Uvažavajući činjenicu da zadruge u Srbiji imaju tradiciju dužu od 170 godina, namera Vlade Republike Srbije je da podstakne i pomogne obnovu zadruga i ojača duh zadrugarstva, koji u svetu aktivno okuplja 800 miliona ljudi. Želimo da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno-psihološko i vaspitno središte razvoja sela i „magnet“ koji će mlade zadržati na selu (uz bolju infrastrukturu, zadružne domove, poštu, ambulantu, pristup internetu). Zaustavljanje pražnjenja i nestajanja srpskih sela ima i izuzetan bezbednosno-politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije.

U naredne tri godine, Vlada Republike Srbije planira da uloži 25 miliona evra u razvoj zadružnog sistema.

To su značajna sredstva namenjena za srpskog seljaka. Program je ambiciozan i planira da obuhvati 500 sela u svim delovima Republike Srbije. Novo je – iskrena namera države da podstakne na udruživanje i direktno pomogne, pre svega, malim poljoprivrednim gazdinstvima da ujedinjena stvore povoljnije uslove za proizvodnju i plasman proizvoda, i time uvećaju svoju zaradu. A to bi dovelo do boljeg života zadrugara i njihovih porodica.
Proces revitalizacije zadrugarstva u Srbiji neće biti ni jednostavan i lak, ni kratkotrajan: zahteva puno rada, truda, novca i – saradnje.

Zato su u realizaciju Programa, pored Vlade Republike Srbije sa resornim ministarstvima, uključeni i: Srpska akademija nauka i umetnosti – Odbor za selo, Zadružni savez Srbije, Zadružni savez Vojvodine, regionalni zadružni savezi, lokalne samouprave, zadruge i zadrugari. Samo ako svi odrade kvalitetno svoj deo posla, možemo očekivati da ćemo u narednom periodu značajno obnoviti zadrugarstvo u Srbiji. I to će, verujem, biti svojevrstan primer neprofitnog udruživanja. Obnovu zadrugarstva svi moramo shvatiti kao visokopatriotski čin. Na putu do novih zadruga vodi nas ideja zajedništva i okupljanja poštenih i vrednih domaćina. Svakako, najteži deo posla u narednom periodu je vratiti poljoprivrednicima poverenje u duh zadrugarstva. U proteklim decenijama zadruge su prolazile kroz brojne transformacije i delile sudbinu društvenih i političkih promena, kroz koje je prolazila naša zemlja. Bilo je i promašaja i  6 gušenja udruživanja i jačanja seljaštva. Mnoge zadruge su izgubile svoju imovinu, pojedine su zapale u dugove, neke su, nažalost, morale da se ugase. Ali, imamo i zadruge koje su prebrodile sve društvene turbulencije i uspešno opstale. Sadašnje i buduće zadrugare pozivam da primenjuju moderne visokotehno- loške postupke, da uče i uvažavaju nauku. U tome će i država pomoći, sufinansiranjem angažmana mladih školovanih menadžera u zadrugama.
Ova 2017, prva godina sprovođenja Programa, poslužiće nam kao model za ključne pouke za naredni period. Obnova zadrugarstva u Srbiji nije posao za jednu Vladu, ili za jedno ministarstvo. To je društveni proces, koji, da bi bio uspešan, mora da bude trajan.