Ruzmarin je  poreklom iz Sredozemlja, žbun visine 2-3 m i širine do 3 m. Grane gusto obrasle linearnim, tamnozelenim, sa naličja sivim listovima.

Cvetovi plavoljubičasti, grupisani u pazuhu listova, mart-april. Uspešno raste na sunčanim, zaštićenim položajima, čak i na siromašnim zemljištima. Koristi se samostalno, ili u vidu manjih grupacija u baštama, predbaštama, na kamenjarima i grobovima. Odlično podnosi orezivanje, pogodan za živice. Može se saditi i u saksije. Ruzmarin je biljka toplih južnih krajeva, zato mu prija toplija klima. Na primoruju raste samonikolo, dok se u kontinentalnim krajevima sadi iz pripremljenih odgajenih sadnica.

Neki ruzmarin gaje u saksijana, ali ga treba obavezno presađivati svake treće godine. Razlog je da bi bolje napredovao.

Ruzmarin je dobar izvor kalcijuma, gvožđa, vitamina B6, magnezijuma, bakra i kalijuma. Dobar je izvor vlakana, vitamina A i C. Naučnici su ustanovili da sastav karnozinske kiseline u ruzmarinu štiti moždane ćelije, a kofeinska kiselina i rozmarinska kiselina imaju snažna antioksidativna i anti inflamatorna svojstva koja štite od srčanih bolesti, astme i bolesti jetre.

Mnogi ga stavljaju  u jelo, velicu ruzmarina staviti u jelo, I izvaditi kad poprimi željenu aromu, nekada može biti jakog ukusa.

Čaj:

30 g ruzmarina staviti  u litri vode, gde je stajao  2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj čaj podstiče stvaranje želudačnih sokova.

Postoji istraživanje koje otkriva da miris ruzmarina može zapravo da podstakne naše pamćenje, pobošlja raspoloženje i pojača pažnju.