Veoma popularna poslednjih godina, heljda je to s pravom zaslužila budući da spada u grupu veoma hranljivih i kvalitetnih namirnica.

Heljda, ajdina (Fagopyrum sagittaium) – poreklom je iz centralne Azije. Plod je zrno trouglastog oblika koje služi isključivo za ljudsku ishranu. Naučno je utvrđeno da je zdrava i lekovita biljka. U narodnoj medicini heljda se koristi kao hrana i napitak. Prema botaničkoj klasifikaciji heljda nije žitarica, ali se svrstava u tu grupu namirnica zbog sličnosti hranljivog sastava i načina pripreme. Naziva se crnim žitom.

Heljda ima sve dobre osobine kao i integralne žitarice – bogata je lizinom, esencijalnom aminokiselinom. Semenke su suve i sastoje se iz dva dela – unutrašnjeg koji se koristi u ishrani i spoljne opne koja se koristi za punjenje jastuka. Heljda je hranljiva i energetska namirnica, siromašna je masnoćama i kalorijama. Ona snaži i zagreva, 100 grama jestivog zrna daje 335 kalorija.

Bogata je hranljivim sastojcima, mineralima i vitaminima. Najbogatija je ugljenim hidratima, belančevinama i biljnim uljem. Sadrži proteine nalik glutenu (11,5 – 12%), zasićene masne kiseline, biljno ulje (do 2,5%), ugljene hidrate (do 85% skroba). Sadrži minerale – kalijuma (218 mg), fosfora (254 mg), kalcijuma (21 mg), magnezijuma (85 mg), gvožđa (3,2 mg), natrijuma, selena i fluora. Sadrži i mikroelemente – jod, cink, brom. Sadržaj vitamina je sličan ostalim žitaricama. Ima skoro sve vitamine grupe B (naročito niacina), a posebno vitamin E (3,7 mg) i rutin koji utiče na krvni sistem i nervne ćelije. Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi, kao i rutin supstancu vitamina P. Sastojak heljde je i agrimin koji smanjuje rizik od sterilnosti. Heljda je lako probavljiva i mogu je koristiti lica sa poremećenom probavom.

U ishrani se koristi oljušteno zrno i brašno. Od brašna se pripremaju hleb, kačamak i druga jela. Seme heljde u kulinarskom smislu, veoma je ukusno i vredno. Heljda se koristi u obliku heljdine kaše, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se pripremaju lekovite kaše, mnoga dinstana jela, prave se odlične krvavice, pite… U nekim zemljama smatra se vrhunskim specijalitetom. Kuva se oko 20 minuta. Veoma je zahvalna, jer se odlično kombinuje s povrćem, gljivama i drugim žitaricama. Koristi se samo oljušteno zrno.
Brašno heljde je vrlo ukusno i hranljivo. Koristi se za pripremanje heljdine palente, hleba i peciva (kao dodatak drugim žitaricama), pita, palačinki, pogača, torti i drugih specijaliteta, kao i testa za rezance.

Heljdino brašno često se koristi i kao dodatak drugim vrstama brašna. Peciva i palačinke od takve mešavine imaju nežnu strukturu i ukus maslaca. Brašno heljde je više crno nego belo. Koristi se u slatkoj i slanoj varijanti. Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je probavljiva, ne podiže nivo glukoze u krvi, pa je pogodna, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. U restoranima se nudi kao poseban specijalitet.
U Rusiji skoro svaka porodica počinje dan sa kašom . Jede se kaša od heljde, pirinča, prosa, kukuruza… One se pripremaju u vodi ili mleku, slane ili slatke. Jedu se kao poseban obrok ili kao dodatak drugim jelima.

Koja su lekovita svojstva heljde?

Jača organizam, podmlađuje krvne sudove, otklanja umor, zagreva, isušuje, povećava cirkulaciju u rukama i nogama, izgrađuje krv, povećava lučenje urina. Odlična je za pamćenje i koncentraciju (naročito za starije osobe). Snižava pritisak, leči arteriosklerozu i zatvor. Delotvorna je i u lečenju bolesti pluća i bubrega. Preporučuje se osobama s probavnim smetnjama, rekonvalescentima i starijim osobama. Doprinosi pravilnom radu creva, pogodna je za vegetarijansku ishranu (sadrži znatan procenat proteina).

Pre upotrebe u ishrani ljudi seme se mora oljuštiti jer sadrži puno obojenih materija. Brašno od zrna heljde, zbog specifičnih svojstava, koristi se za izradu specijaliteta poput palačinki. Testenina od heljde je prilično cenjena u Aziji, posebno u Japanu, gde se zove soba. Zoru soba je specifična testenina koja se u ovoj zemlji leti servira hladna. U Evropi testeninu od heljde najviše koriste Slovenci, Italijani i Francuzi, koji slane pržene kolačiće, galete serviraju s maslacem, jajima, raznim prelivima i dodacima. U Sloveniji se proizvodi hleb sa heljdom u kojem ima 30% heljdinog i 70% pšeničnog brašna. U nekim zemljama jede se i kaša od heljde, a poznato je i specijalno pivo.

Heljda se koristi za punjenje jastuka za udoban san
Prema nekim iskustvima, jastuci napunjeni ljuspicama preostalim od ljuštenja semena, veoma su prijatni, imaju blagotvorno dejstvo i obezbeđuju dubok i udoban san. Osim što je idealna zamena za osobe koje su alergične na perjane jastuke, poseban kvalitet ovakvih jastuka jeste što nakon duže upotrebe umanjuju, a postepeno i potpuno neutrališu bolove u vratu i gornjem delu leđa.

Heljda je dobra medonosna biljka

Heljda je poznata kao dobra medonosna biljka. Pčelari je cene ne samo zbog obilnog lučenja nektara nego i zbog toga što je cvetanje sukcesivno te „ispaša“ duže traje. Med je tražen i visoko cenjen. Pre svega,upotrebljava se za zimsku ishranu pčela. One na usevu heljde ne sakupljaju samo nektar već poboljšavaju oplodnju, pa tako povećavaju i prinos zrna.
Može da se koristi i u ishrani životinja
Zrno heljde može se upotrebiti i kao stočna hrana. Kao krma koristi se kompletna biljka. Zbog specifičnog ukusa stoka se teško privikava na nju. Zelena heljda se dobro silira, međutim,slama koja ostaje posle kombajniranja nije pogodna za ishranu stoke.