Često se diskutuje  o medu, kada vrcati, koliko treba da bude poklopljen koliki  procenat  vode u medu, odnos pri stimulativnoj prihrani.  Počeću od higroskopnosti meda radi boljeg upoznavanja a to je upijanje vode iz vazduha.

Higroskopnost meda je svojstvo meda da upija i zadržava vazdušnu vlagu. Ovo njegovo svojstvo potiče od prisustva voćnog šećera.

Utvrđeno je da zreo med ima  17,4% vode, ali u sredini gde relativna vlažnost vazduha oko 60% ne menja svoj procenat vode.  Pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha procenat vode u medu ide naviše, a pri manjoj smanjuje, med se suši. Ovde je reč o pogrešnom shvatanju da držanjem otvorenih kanti sa medom misli se da med gubi procenat vode u sebi.

Primeri:

Med držan u otvorenom sudu u prostorijama gde je relativna vlažnost vazduha 81 % posle 3-4 meseca procenat vode sa 17,4 % povećava se na32 %

A u prostorijama gde je procenat vlažnosti vazduha 100% procenat vode u medu povećava se na 55,2 %.

U prostorije gde je relativna vlažnost bila 20% posle 4 meseca procenat vode u medu smanji  se sa 17,4% na 10,6%.

Vlaga iz vazduha teže prodire u kristalisan med i zbog toga je ovaj manje higroskopan nego tečni med.

Medljikovac je higroskopniji od nektarnkog meda.

Ovo sam sve napisao jer je  vreme pripreme zajednica za zimu.

Med zatvoren u saću ramovi sa medom, kada se čuvaju u vlažnoj prostoriji, takođe upija vlagu, koja prolazi kroz medne poklopce ćelija.

Zbog povećanja zapremine ovlaženog meda na poklopcima se pojavljuju pukotine kroz koje med počinje da curi.   –Takav med lako ukisne- To se može videti na ramovima koji su pored bočnih zidova a stoje nepokriveni pčelom zimi (kod  pološki ).

Prilikom čuvanja meda uvek  treba imatina umu  njegovu higroskopnost, usled čega može izgubiti svoj kvalitet. Ja lično čuvam rezervne ramove sa medom u košnice sa pčelama nastavljače. Iste vadim početkom zime i stavljam poklapam preko satonoša.

Treba koristiti digitalni refraktometar za određivanje % vlage u medu.