Ukoliko u decembru ili budućim mesecima postoje velike oscilacije u dnevnim i noćnim temperaturama, pčele će shodno tome širiti i skupljati klube, izlaziće češće na pročisne letove. To je naravno s jedne strane dobro, međutim tada će, pošto su aktivnije, više i brže trošiti pripremljene zalihe hrane.
Iskustva s utopljavanjem su različita: neki pčelari nikada ne posežu za tim, pa tvrde da zbog toga nisu imali gubitaka, do onih koji to gotovo svake zime rade.
Utopljavajući materijal se stavlja krajem novembra i početkom decembra na poklopnu dasku i tu postoje dva stajališta: jedni obavljaju utopljavanje s najlonom, dok drugi kartonom i novinskim papirom i sličnim materijalima.
Početkom decembra dovršava se uzimljavanje zajednica, pre nadolazećih zimskih dana završava se sa uređenjem pčelinjaka, u slučaju snežnih padavina čisti se leto košnice. Ako je potrebno vrši se tretiranje zajednica protiv varoe, počinjemo sa pretapanjem voska i osiguravamo mir u pčelinjaku.
Ukoliko pčelari nisu istopili vosak od prethodne godine, savetuje se da se to što pre uradi i da se vosak zameni sa voštane satne osnove pošto je bolje za kvalitet osnova da one odstoje pre stavljanja u košnice. I saće od voštanih poklopčića treba pretopiti i to se može čuvati odvojeno i eventualno koristiti za neke druge svrhe a ne za zamenu za osnove. Naravno izvanredno je ako se i to saće pomeša sa regularnim voskom i ako pčelar može da lije satne osnove samo od svog voska. U poslednje vreme čini se da je nešto povećan broj pčelara koji kupuju prese za livenje voštanih osnova, a takođe sve je više pčelara koji se udružuju i zajedno izrađuju satne osnove kod preduzeća koja te usluge nude.
Boljih trenutaka u toku jedne godine za izradu ramova i košnica nema nego u zimskom periodu. Decembar je jedan od pogodnih meseci za te poslove.
Jedan od razloga zašto treba obilaziti pčelinjak su i brojne štetočine kojima takođe pogoduje ova klimatska situacija.