Prema nedavnom izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), globalna proizvodnja pšenice je zabeležila značajan porast u poslednjih nekoliko godina. U 2021. godini, ukupna proizvodnja pšenice dostigla je rekordnih 764 miliona tona, uz veliki doprinos zemalja poput Kine, Indije i Sjedinjenih Država.
Povećanje proizvodnje može se pripisati nekoliko faktora, uključujući napredak u tehnologiji i poboljšane poljoprivredne prakse. Uz korišćenje precizne poljoprivrede, farmeri su u mogućnosti da optimizuju svoje prinose useva i proizvode više pšenice po hektaru. Pored toga, usvajanje savremenih tehnika navodnjavanja omogućilo je poljoprivrednicima da uzgajaju useve u oblastima sa ograničenim vodnim resursima.
Povećana proizvodnja pšenice ima značajne implikacije na globalnu sigurnost hrane. Pšenica je osnovna hrana za milijarde ljudi širom sveta i primarni izvor ugljenih hidrata, proteina i drugih esencijalnih hranljivih materija. Uz stalnu ponudu pšenice, zemlje mogu osigurati da njihovo stanovništvo ima pristup dovoljnim količinama hrane.
Međutim, rast proizvodnje je takođe rezultirao oscilacijama cena na globalnom tržištu pšenice. Da bi odgovorile na ove fluktuacije, zemlje sada rade zajedno na koordinaciji proizvodnje i stabilizaciji cena. FAO je takođe uspostavio programe za pomoć poljoprivrednicima u zemljama u razvoju da poboljšaju svoje poljoprivredne prakse i povećaju svoje prinose.
Raste i prosečan prinos
Prosečan prinos pšenice po hektaru je u stalnom porastu tokom poslednjih nekoliko decenija, uglavnom zbog napretka poljoprivredne tehnologije i poboljšanih poljoprivrednih praksi. Ovo je dovelo do veće efikasnosti u korišćenju zemljišta i resursa i pomoglo je da se obezbedi stabilno snabdevanje hranom za rastuću globalnu populaciju.
Jedan od glavnih faktora koji utiču na prinos pšenice po hektaru je klima. Pored toga, kvalitet zemljišta takođe igra ulogu u određivanju prinosa useva pšenice, pri čemu usevi koji se uzgajaju na plodnom zemljištu obično daju veće prinose od onih koji se uzgajaju na siromašnim ili degradiranim zemljištima.
Drugi ključni faktor koji utiče na prinos pšenice po hektaru je upotreba poboljšanih sorti semena. Razvoj visokoprinosnih sorti pšenice je bio veliki doprinos povećanju prosečnih prinosa u poslednjih nekoliko decenija. Ove sorte su uzgajane tako da budu otporne na štetočine i bolesti i da se dobro ponašaju u različitim uslovima uzgoja. Pored toga, savremene sorte semena takođe često karakterišu povećano usvajanje i korišćenje hranljivih materija, što može dovesti do većih prinosa.
Poljoprivredna praksa takođe ima značajan uticaj na prinos pšenice po hektaru. Pravilan plodored, upotreba đubriva i pesticida, kao i navodnjavanje mogu pomoći u poboljšanju prinosa. Pored toga, upotreba precizne poljoprivredne tehnike, kao što su daljinsko ispitivanje i GPS mapiranje, može pomoći poljoprivrednicima da donesu bolje odluke o sadnji i žetvi, što dovodi do većih prinosa.
Povećanje globalne proizvodnje pšenice je pozitivan razvoj i za sigurnost hrane i za globalnu ekonomiju. Uz kontinuirani napredak u tehnologiji i poboljšanja poljoprivrednih praksi, budućnost svetskih proizvođača pšenice izgleda svetla.
