Prve meteo stanice koje su postavljene u Vojvodini i delovima Bosne i Hercegovine, kreirale su 620.500 preporuka za efikasnije radove na njivi i mere prevencije od pojave 117 bolesti i štetočina. Informacije koje ova inovacija donosi ključne su za uvećanje prinosa i zato je potrebno ubrzati proces digitalizacije i sa tradicionalne preći na savremenu i inovativnu poljoprivrednu proizvodnju, rečeno je na završnom sastanku projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“.
Dok su meteo stanice u svetu uveliko deo svakodnevnog života farmera, kod nas su još uvek novina, zbog čega su NALED i kompanija Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, pokrenuli trogodišnje pilotiranje sistema u zemljama Zapadnog Balkana. Postavljeno je 73 ovih uređaja, koji su uvezani AgroLife aplikacijom, sa ciljem da se prikupi veći broj informacija o upotrebi državnog zemljišta, kako bi se sprečila dalja degradacija obradivih površina koje se daju u zakup.
– Sombor, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Subotica su prve lokalne samouprave u Srbiji koje su dobile meteo stanice, a za nešto više od dve godine registrovano je ukupno 3.500 korisnika. Više od trećine čine zakupci opštinskog zemljišta, koji sada putem AgroLife-a beleže sve svoje aktivnosti i na osnovu toga putem meteo stanica dobijaju preporuke kada je vreme za izlazak na njivu, đubrenje, navodnjavanje i zaštitu od štetočina, što doprinosi očuvanju kvaliteta zemljišta i zadovoljstvu budućih korisnika, jer je istorija aktivnosti dostupna i do godinu dana unazad – rekao je menadžer za dobru upravu u NALED-u Stefanos Jokić.
AgroLife aplikacija, putem koje poljoprivrednici prate sva dašavanja i organizuju svoju proizvodnju, dostupna je svima u web verziji i na Google Play-u i potpuno besplatna za preuzimanje u svojoj osnovnoj verziji. Za svaku parcelu koju obrađuju, poljoprivrednici mogu jednostavno da unose i prate podatke o zasadima, i imaju preglednu sliku o rasporedu poljoprivrednih radova.
– Kroz saradnju sa velikim brojem poljoprivrednika i odgovornih lica za poljoprivredu iz lokalnih samouprava, značajno smo unapredili naše softversko rešenje. Kao i mnogo puta do sada, ispostavilo se da su za razvoj tehnoloških alata najvažnije povratne informacije koje dobijate od korisnika, a u ovom slučaju bilo ih je u značajnoj meri, imajući u vidu da je održano više od 90 obuka, treninga i edukacija. Kroz plan održivosti i sugestije koje smo dobili od korisnika i partnera, sa velikom dozom optimizma ulazimo u narednu fazu digitalizacije u poljoprivredi– kazao je Stefan Đurović, menadžer za razvoj poslovanja u Telegroup-u.
Projekat je podržan od strane develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i regionalnog je karaktera. Prve meteo-stanice postavljene su u Srbiji, zatim u još pet lokalnih samouprava u Bosni i Hercegovini, a proces digitalizacije opštinskog upravljanja zemljištem implementiran je i u Crnoj Gori. Projekat je sproveden u sve tri zemlje u saradnji sa partnerima iz Mreže za povoljno poslovno okruženje (BFC mreža), koju čine NALED, Privredna komora Republike Srpske, REDAH i Privredna komora Crne Gore.
– GIZ je podržao ovaj projekt, jer smo želeli doprineti boljoj kontroli upotrebe državnog poljoprivrednog zemljišta od strane farmera zakupaca. S obzirom da je to odgovornost opštinskih organa u Srbiji i BiH i nadležnog ministarstva u Crnoj Gori, stavili smo fokus na njihove nove veštine povezane sa digitalizacijom procesa praćenja poljoprivrednih radova na izdatim parcelama, bolju infrastrukturu u vidu meteo-stanica i i unapređenje šireg procesa izdavanja zemljišta i načina izveštavanja o obradi zemljišta. Mislim da smo napravili veliki korak, zajedno sa svim partnerima, u cilju očuvanja kvaliteta zemljišta i boljih prinosa kako za sadašnje, tako i za buduće zakupce – rekla je projektna menadžerka u GIZ-u Amira Omanović.
