Zeleni ljiljan je jedna od najpopularnijih sobnih biljaka, a može se izneti i na terasu u proleće. Svoju popularnost duguje činjenici da je vrlo otporna boljka, pa se preporučuje početnicima u cvećarstvu jer ne zahteva nikakvu posebnu negu. Kao viseća vrsta prelep je ukras kako unutar doma tokom cele godine tako i na balkonu ili tremu preko leta. Poznata je kao sjajan prečišćivač vazduha što je još jedan razlog više da je imate u svom domu. Uz to, ova biljka je potpuno bezbedna kako za ljude tako i za kućne ljubimce, čak mace vole malo da ih gricnu a kako nije otrovna vašoj mezimici neće biti ništa.

Zeleni ljiljan (lat. Chlorophytum) poznat je i pod imenima paukova biljka ili paukov bršljen zato što mladice niču iz izdanaka na tankim stabljikama pa podseća na paukovu mrežu. Vodi poreklo iz Južne Afrike, ali se odlično privikla i na našu klimu. U pitanju je višegodišnja biljka koja uz malo pažnje i nege može da potraje i deset godina. Poznata je po svojim duguljastim, tankim listovima koji mogu biti čisto zelene boje ili češće u kombinaciji zelene i bele, odnosno sa belom prugom po sredini ili belim paspulom po ivici listova. Prema istraživanju koje je sprovela NASA ova egzotična lepotica je najbolji prirodni prečišćivač vazduha u domu, neutrališe duvanski dim a apsorbuje čak i izduvne gasove. Veruje se i da upija negativnu energiju pa je čest izbor za ulepšavanje kancelarija. 

Najbolji izbor zemljišta za ovu biljku je humus pomešan za  malo baštenske zemlje, a sadi se i presađuje u proleće. Voli dobro osvetljena mesta, ali ne i direktno sunce. Količina svetlosti utiče na intenzitet boje listova, ali i na cvetove kojih će biti više ukoliko ima dovoljno svetlosti. Možda niste primetili ali zeleni ljiljan cveta obrazujući male, nežne bele zvezdaste cvetove koji se javljaju u vidu grozda na vrhu stabljike.

Najbolje uspeva ukoliko saksiju postavite na deo terase zaštićen od direktnog sunca, u severni, zapadni ili južni ćošak, a uspeva verovali ili ne čak i u kupatilu. Zeleni ljiljan podnosi najrazličitije temperaturne raspone od vrućine do hladnijeg prostora, ali kako ipak potiče iz tople Afrike treba voditi računa da temperatura ne padne ispod šest stepeni. Ova biljka ima jak, mesnat koren u koji skladišti vodu zbog čega je potrebno svakodnevno zalivanje tokom leta, odnosno jednom u sedam dana zimi. Zbog mogućnosti da vodu sačuva u korenu ako i zaboravite da je zalijete neće biti problem, pod uslovom da niste baš često zaboravni. Voli vlažno zemljište ali vodite računa da ne preterate sa količinom vode jer to može dovesti do pojave gljivica ili truljenja korena. Najbolje je zalivati odstajalom vodom, kišnicom ili vodom koja vam je ostala posle kuvanja povrća, recimo spanaća, i to će joj izuzetno prijati. Prihrana je poželjna od marta do septembra tako što se malo tečnog đubriva doda u vodu za zalivanje jednom nedeljno. Zeleni ljiljan voli vlagu pa joj izuzetno prija orošavanje ili još bolje tuširanje jer ćete na taj način ukloniti prašinu sa površine listova što će biljci omogućiti da lakše diše. Ovo cveće se brzo i lako razmnožava. Najčešće sama biljka obrazuje mladice na tankim stabljikama koje vise iz saksije. Dovoljno je skinuti pelcer, držati ga u vodi desetak dana da pusti korenčić a potom zasaditi. Može se razmnožavati i deljenjem korena kada presađujete biljku u veću saksiju. Kad koren izlazi iz rupica na saksiji to je siguran znak da je ova egzotična lepotica prerasla saksiju i da joj treba više prostora za rast i razvoj.

Iako je u pitanju vrlo izdržljiva biljka koja ne traži posebnu negu i zeleni ljiljan može da oboli. Najčešće se pojavljuju tamni sasušeni delovi najpre na vrhu lista koji se šire dalje što je znak da vaše cveće ne zalivate dovoljno. Ukoliko list crni od korena ka vrhu to pak ukazuje da preterujete sa zalivanjem. Zeleni ljiljan koji ima bele pruge traži više svetlosti pa ukoliko su se beli delovi smanjili pomerite je na mesto gde će imati dovoljno svetlosti. Ponekad se dešava da listovi požute pa proverite da li ima paučine oko biljke. Ukoliko ima to je znak da ju je napala štetočina poznata pod imenom crveni pauk jedna vrsta grinje koja napada cveće. Tretirajte biljku nekim od insekcitida ili prirodnim rastvorima na bazi belog luka od čijeg mirisa ove štetočine beže. Zeleni ljiljan može biti i na meti lisnih vaši, a napadaju je i tripse. Potrebno je ukloniti osušene listove a biljku tretirati preparatima protiv ovih štetočina. Najbolja preventiva je redovno tuširanje koje će oterati štetočine, a prijaće vašoj biljci.