Posetili smo gazdinstvo Aleksandra  Ostojića,  iz Malog Požarevca. Zanimljiva priča i poučni saveti ovog mladog studenta  Poljoprivrednog fakultetu u Zemunu, smer fitomedicina . Mali Požarevac je poznat po vrednim voćarima, gaje se breskve, trešnje, mušmule jabuke, naravno I jagode. Naš sagovornik se odlučio za gajenje organske jagode.

Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove:

• Okolina zasada;
• Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;
• Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje, hladnjača, transport, prodaja);
• Tenička i stručna podrška: radna snaga, oprema i mehanizacija, stručna-savetodavna služba.

Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode.

Odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti i održivosti proizvodnje.

Kada je reč o karakteristikama klime, jagoda se dobro prilgođava različitim agroekološkim uslovima. Ona može da se gaji u sušnim i vlažnim uslovima, te na raznim nadmorskim visinama. Jagodi najviše pogoduje kontinentalna i suptropska klima, sa dovoljnom količinom vlage tokom celog perioda vegetacije. Ne prija joj velika količina padavina jer to može da uzrokuje truljenje cvetova i plodova. Najbolji razvoj organske jagode postiže se na zemljištu u kome je vlažnost 70%-80% od maksimalnog vodnog kapaciteta.

“Proizvodnjom jagode počeo sam iz želje da dokažem da se ona može proizvoditi sa znatno manjom količinom pesticida nego što se to obično radi, jer svedoci smo prekomerne upotrebe pesticida. U medijima često možemo čuti da su jagode i jabuke voćke koje se najviše tretiraju. Izbor sorte je segment kojem smo poklonili najviše vremena. Tražili smo sorte koje su otporne na bolesti a da su pritom slatkog i aromatičnog ukusa. Samim tim izbor je pao na sorte: kleri, džoli, aprika i alba. Kao što sam spomenuo želim da dokažem da je proizvodnja jagoda moguća bez imalo hemije sa samim tim u budućnosti cilj mi je da proizvodnja bude potpuno organska., priča nam Aleksandra i dodaje:

Što se tiče plasmana i same prodaje nemamo problema jer je Beogradako tržšte veliko i zna da prepozna i ceni kvalitet samog proizvoda tako da uvek imamo veću potražnju nego što je sama proizvodnja. Robu beremo i istog dana je dovozimo na kućnu adresu naših kupaca, tako da jagode u najsvežijem stanju dolaze do naših potrošača.