Andrijana Matić, koja dolazi iz Petrovca na Mlavi, preciznije selo Leskovac pored Petrovca na Mlavi, bavi se proizvodnjom mlečnih proizvoda, poljoprivredom i narodnom nošnjom. Što se tiče mlečne proizvodnje imaju  10 krava, to koriste za njihovu kućnu upotrebu i od toga prave kačkavalj, sir, mleko,domaći jogurt.  Takođe proizvode kukuruzno brašno, domaću rakiju, likere.

Praktikuju štalski sistem krava, tokom leta su puštene napolju.

“Ventilacija u štalama je neophodna jer ima odličan efekat na proizvodnju mleka, zdravlje i reproduktivne osobine krava. Dobra ventilacija je bitna za uklanjanje štetnih gasova iz štale i za smanjenje vlažnosti u štalama Ventilacija treba da omogući da je u štali suvo, da nema promaje i da ima dovoljno svežeg vazduha tj. da se ne oseća zagušljivost u objektu. Temperatura u štali treba da bude između 10 i 20°C. Optimalna temperatura u štali je 10-15°C. Prioritet treba dati prirodnoj ventilaciji u štalama koja se zasniva na tome da je topao vazduh lakši od hladnog, tako da se toplota koju krave proizvode polako penje ka krovu štale. Idealno bi bilo imati otvor na krovu štale kako bi ovaj topao vazduh mogao izlaziti napolje, kao i amonijak i vlaga, ističe Andrijana, i dodaje: Dobro je što ih puštamo i napolje, i to nam puno znači.

Prinos mleka po jednoj kravi je otprilike od 15 do 20 litara. Sve proizvode prodaju na kućnom pragu. Prodaju i domaća jaja i kako ističe naša sagovornica Andrijana, proizvode sve što može da proizvede jedno domaćinstvo, da to budu bio proizvodi i da se trude da koriste što manje veštačkih preparata. lli nije to sve što ona radi. 

Počela sam sve više da se bavim izradom narodne nošnje sa željom da očuvam našu staru tradiciju korišćenjem što originalnijih materijala i motiva.  Bilo je teško na početku, pomagale su mi majka i bake iz komšiluka, pokazivale su mi vez i određene motive koji se koriste na srpskoj i vlaškoj nošnji“, ističe  Andrijana o  svojih počecima.

Intenzivnije je počela da šije nošnju u vreme epidemije koronavirusa jer nije bilo svadbi i drugih veselja, pa se smanjio broj mušterija koje su želele da šiju svečane haljine i komplete. Kako kaže, to joj je prijalo jer je uvidela koje su prednosti izrade narodne nošnje.

Danas se bavi izradom 10 različitih modela srpske i vlaške nošnje. Nešto se radi mašinski, a nešto ručno.Uglavnom se koristi mašinski vez, jer se na taj način jedna ruža radi oko sat vremena, a ručno bi trajalo mnogo duže, dva – tri dana je potrebno da se uradi vez na rukavima i oko dekoltea haljine. Za izradu kompletne nošnje potrebno je barem dva ili tri dana mašinski, a ručno bi bi trebalo izdvojiti od dve do tri nedelje.

Vlaška nošnja za muškarce sadrži košulju i pantalone, što nije komplikovano za izradu niti skupo, ali je zato skupa šubara i gunj, koji se radi od jagnjeće kože. Ženska nošnja za Vlahinje se sastoji od haljine, reša, kecelje i marame, što takođe ne košta puno, ali je zato zobun skup.Komplet narodne nošnje se kreće od 3.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti da li je za bebu ili za odraslu osobu, kao i od težine rada, da li sadrži više ručnog ili mašinskog rada.