Zdrav ogrozd osvaja prostor u voćnjaku! Slatkasto-kiseli osvežavajući sitni plodovi ponovo su osvojili srca mnogih, i to najviše zahvaljujući novim sortama bez trnja kao što je „Larell”. Neobičnom ukusu doprinosi i tanka, glatka pokožica koja ne puca i ne gnjili lako.

Ogrozd je bujni grm koji može biti divan ukras vrta, ali ono zbog čega ga treba uzgajati jesu plodovi koji su izuzetno bogati antioksidansima. Ogrozd, biljka iz roda ribizli, dostiže visinu od oko dva metra i najčešće je spontanog, divljeg rasta, a u evropskim baštama počeo je da se uzgaja u 18. veku. Prija mu neutralno zemljište (ne podnosi kiselo), bogato organskim materijama i dovoljno vlažno. Ako želite da uzgajate ogrozd u svom vrtu, trebalo bi da pripremite tlo, i to tako što ćete ga obogatiti odstajalim stajnjakom ili đubrivom u granulama koje ima visok procenat kalijuma i fosfora.

Čiste autopoliploidne sorte vrste imaju smanjenu plodnost, te je otuda teško dobiti tetraploidne sorte. Najviše opisanih vrsta ogrozda potiče iz Severne Amerike (oko 35%), zatim Azije (oko 25%), Evrope (oko 6%), Južne Amerike ( oko 2%), i severne Afrike (oko 1%). Nove sorte mogu da se dobiju klonskom selekcijom, selekcijom u populaciji tipova, hibridizacijom u okviru vrste, između vrsta Grossularia, Ribesia i Coreosma, i indukovanim mutacijama.

Razmnožava se semenom, zrelim ili zelenim reznicama i položenicama.
Ožiljeni izdanci ili reznice provode u rastilu jednu (američke) ili dve godine (evropske), a zatim se upotrebljavaju kao sadni materijal u plantažnim zasadima. Reznice ogrozda se ne ožiljavaju tako dobro kao one od crne ribizle.
Pripremljene reznice sade se u brazde ili jarkove. Iznad zemljišta ostavlja se 8-10 cm vršnog dela reznice. U slučaju da reznicu mraz odvoji od tla neophodno je da se ponovo nagazi kada uslovi to dozvole.
Da bi se reznice razvile u kvalitetne sadnice potrebno je da u rastilu ostanu 2 godine na istom mestu ili da se posle prve godine presade na veće rastojanje u redu(25-30 cm).

U oblastima gde su česte sunčane pripeke gaji se kao međukultura ili se u zasadu podiže nekoliko redova voćaka radi zasene. Iz toga proizilazi da se ogrozd može gajiti samostalno ali i kao međukultura u voćnim zasadima.
Sve ekonomski značajnije sorte ogrozda su samooplodne, retko jednopolne, a neki hibridi (Ribes nigrum X Grossularia) su partenokarpni. Ogrozda ne zahteva udruženu sadnju sorti radi ukrštene oplodnje i bez pomoći insekata daje normalne plodove i visoke prinose. Ako su u vreme cvetanja (mart-april) temperature niske nastaju razlike u cvetanju različitih sorti koje se kreću od 4 do 10 dana. Prosečan procenat zametanja plodova kod ogrozda je visok i iznosi oko 69%.
Ogrozd se đubri isključivo prema rezultatima agrohemijske analize zemljišta i lista sa u proseku 250-300 kg/ha azotnih i kalijumovih đubriva i 300-400 kg/ha fosfornih đubriva, te svake druge do treće godine sa 30-60 t/ha stajnjaka ili setvom i zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje.
Prilikom rezidbe na žbunu ogrozda ostavlja se 6-8 grana, 3-6 godina starosti sa više rodnih grančica koje daju glavni rod,a žive u proseku 2-4 godine. U slučaju izrazito rodnih sorti plodovi se proređuju.
U pogledu plodonošenja od ranih do poznih sorti ogrozda razlika je oko 6 nedelja. Obrane plodove ne stavljati na sunce jer se tada lako kvare. Plodovi ogrozda sadrže azotne materije (0,33-1,13 %); pektine (0,88%); tanine (0,05-2%) i pentozane (0,37%). 
Za kvalitet ogrozda i njegovu ambalažu ne postoje ni naši ni strani standardi, te se preporučuju oni koji važe za crnu ribizlu.

Zeleni Fenik

Najrasprostranjeniji je u Rusiji i u zemljama Srednje Evrope. Poreklo mu je nepoznato, mada ga ima u svim zemljama Zapadne Europe. Karakteriše ga bujan rast. Obrazuje dosta jak i širok žbun. Veoma je rodan,. Pojedini razvijeni žbunovi mogu dati i do 30 kg roda. Inače, rodna je sorta, jer se po jednom hektaru može dobiti i po 15 do 17.000 kg ploda. Odlikuje se otpornošću na niske temperature.

Plod:

Plodovi su krupni do srednjekrupni. Pokožica je zelenkaste boje s isprepletenom nervaturom. U tehnološkoj zrelosti pokožica menja boju i prelazi u žućkastocrvenkastu.

Može se koristiti za sve oblike prerade, kao i za potrošnju u svežem stanju. Raznobojnost plodova daje i dekorativan izgled žbunu na okućnici.

Crveni ogrozd

Sorta visoke produktivnosti. Plod je srednje krupan, okruglsatog do blago izduženog oblika, tamnocrvene boje. Ukus je blago kiselkast zbog nešto većeg sadržaja ukupnih kiselina. Crveni ogrozd može se upotrebljavat i u svežem stanju ili za preradu.

Lekovitost ogrozda:

• odstranjuje teške metale, pogotovo iz mozga
• čisti i prazni creva
• poboljšava iskorištavanje belančevina
• potiče rast kose i stvaranje zdrave kože
• jača krvne  sudove i vezivna tkiva