Visoke temperature početkom aprila prevarile su bagrem, koji je procvetao tri sedmice ranije, pa su se pčelari ponadali dobrim prinosima meda. Dok je trajalo lepo vreme, pčele su vredno radile, bilo je unosa meda, ali su zahlađenje, jaki vetrovi i kiša prekinuli pašu kada je bagrem bio u punom cvatu, tako da se ponovila prošla nepovoljna godina za proizvodnju najtraženijeg meda.

– Zbog promene klime, sve je poranilo oko tri sedmice. Kod nas u Mačvi bagrem je najranije procvetao, još na Blagovesti, pa je zbog lošeg vremena cvet počeo da truli i opada i izgubljeno 70 do 80 posto meda – kaže Kovačević.

Prema podacima koje je pedantno vodio njegov pokojni otac Dragorad dvadestogodišnji prosek bagremove paše u njihovom pčelinjaku je 16, a upisane su i berićetne godine kada se vrcalo 40 kilograma po košnici.

Prinos meda najviše zavisi od vremenskih uslova, ali su pčelari nemoćni pred „višom silom“.

– Bagrem medi na temperaturi oko 20 stepeni. Očekujemo da se vreme prolepša i uzdamo u bagrem koji još nije procvetao – optimistična je pčelarka Radojka Dražić.

Da bi spasli bagremovu pašu pojedini pčelari sele košnice na lokacije na višoj nadmorskoj visini, gde bagrem kasnije cveta, ali prethodno proveravaju da li je bilo izmrzavanja.